Mega-aerodromi u Kini niču kao pečurke

Džinovski aerodrom Ček Lap Kok (u prevodu Rt crvenog grgeča) otvoren je za vazdušni saobraćaj 1998. godine kao nešto izuzetno monumentalno. Da bi se izgradio uklonjena su čitava brda, bregovi su poravnati, a nekadašnje stenovito ostrvo je uvećano četiri puta. Od tada ovaj aerodrom važi kao non plus ultra medju vazdušnim lukama u svetu. Njegova hala za predaju prtljaga je toliko velika da bi u nju mogla da stanu pet džambo-džet aviona, a od terminala do ulaska u avion putnike prevozi podzemna železnica.

Izgledalo je da uloga Hongkonga kao kapije Kine u vazdušnom saobraćaju ne može biti ugrožena. U svetu jedino aerodrom u američkom gradu Memfisu sa 3 miliona i 390.000 tona tereta godišnje ima veći promet robe od Ček Lap Koka.

Sada je, medjutim, aerodrom u Hongkongu u opasnosti da zadrži svoju vodeću poziciju. Jer samo 120 kilometara severno, kineska milionska metropola Kanton je u avgustu počela proširenje svog, inače, ogromnog aerodroma Bajun. Izgradnjom treće piste za sletanje i poletanje, očekuje se da će ovaj aerodrom godišnje moći da prima 80 miliona putnika. Dogradnja ovog aerodroma zasad staje dve milijarde i 300 miliona dolara.

Ali ne ugrožava samo Kanton Hongkong. I veliki medjunarodni aerodrom Baoan u blizini grada Šenžena dobija na značaju s obzirom da je naglim privrednim razvojem praktično svako jezerce u provinciji Guandong, u kome su gajene patke pretvoreno u industrijsku zonu. A milionski grad Žuhai koji se nalazi gotovo u vidokrugu Hongkonga izgradio je aerodrom koji je predvidjen da primi 12 miliona putnika godišnje. Nešto južnije je aerodrom Makaoa, koji se nudi kao alternativa za veze sa južnom Kinom i zemljama Pacifika.

Nemački avioprevoznik Lufthanza nije ostao po strani kada je u pitanju medjujusobno takmičenje velikih kineskih aerodroma. Naime, preduzeće Lufthanza Kargo je odlučilo da saradjuje sa šenženskim aerodromom Baoan i da tamo izgradi svoj novi bastion sa centrom za teretni vazdušni saobraćaj. U Lufthanzi ocenjuju da je reč “optimalnoj investiciji”. Potpisan je ugovor, tako da će Lufthanza iz svoje nove baze u Kini dalje prevoziti robu u Indiju, Maleziju, Tajland, Južnu Koreju i Japan.

Pored toga Lufthanza Kargo se dobro smestila i na šangajskom aerodromu Pudong. Taj aerodrom se trenutno proširuje, a za deset godina bi trebalo da postane najveća vazdušna luka na svetu sa oko 2.000 šaltera, sto miliona putnika i sedam miliona tona tereta godišnje. Uglavnom, Lufthanza već sada ima više ciljeva na području Azije i Pacifika nego u zemljama u Severne Amerike, Sjedinjenim američkim državama, Kanadi i Meksiku, gde linije nemačkog avioprevoznika imaju dugu tradiciju. I broj Lufthanzinih putnika u saobraćaju sa Azijom je u naglom porastu. Recimo,u oktobru je zabeležen porast od blizu 25 odsto u odnosu prema istom mesecu prošle godine. Trenutno Lufthanza ima 41 let nedeljno iz Frankfurta i Minhena za Peking, Šangaj, Kanton i Hongkong, a u planu je uspostavljanje linija za Čengdu u provinciji Sečuan i za Šenjang na severoistoku Kine. Svuda gde nemački investitori u Kini nešto rade, Lufthanza dugoročno vidi potrebu za direktnim linijama.

Šef Lufthanze Volfgang Majerhuber s ponosom ističe:

"Mi smo avioprevoznik broj jedan iz Evrope za Aziju. I mi si avioprevoznik broj jedan za Kinu, a nameravamo da naš program letova postepeno još proširujemo. Naša strategija je uvek bila da radimo postepeno i pažljivo, ali ne i sporo, već da se neophodnom brzinom uključimo u ovo tržište. To je značajno i za evropsku industriju, koja ovde investira, kaže Majerhuber. On je najavio da će Lufthanza do 20007. godine udvostručiti broj letova za Kinu.

Ni američke aviokompanije, koje se nalaze u krizi, ne žele da zaostanu. One sada imaju 249 letova nedeljno za Kinu, što je pet puta više nego lane.

A u Kini je od 2001. godine do danas otvoreno 40 novih aerodromskih terminala. Kina i sama beleži ogroman rast što se tiče poslovnih i turističkih putovanja. Sa 20 miliona i 200 hiljada putovanja u inostranstvo godišnje, Kina je sada već pretekla Japan. Kineski turisti se mogu videti i kako planinare po Alpima i kako se brčkaju u toplim vodama oko Marijanskih ostrva u Tihom okeanu, rečju – ima ih svuda.