Mega Laser u Hamburgu

«Kamen temeljac je postavljen. To što ovde nastaje spada u sam svetski vrh!», izjavila je nemačka ministarka za nauku Anete Šavan na svečanosti u Hamburgu. Ogromni laser će biti dug tačno 3 kilometra i 400 metara.

Početak igradnje je najavljen za iduću godinu a laser će prvi put «zasvetliti» 2013. Po čemu je ova ogromna mašina specifična

«To je postrojenje koje se sastoji od jednog uređaja koji će linearno ubrzavati zrake i koji će na kraju proizvoditi lasersko zračenje do sada ne vidjeno u svetu - zrake s puno kraćim talasnim dužinama nego do sada»,

kaže Rolf Trojš, fizičar u Istraživačkom centru DESI u Hamburgu koji je pružio znatan doprinos u razvoju novog lasera i dodaje:

«To će biti vrlo intenzivna, vrlo kratka sevanja, fokusirana prema napred -baš kao što to i očekujemo od lasera.»

Kako mu i ime kaže rentgenski laser neće proizvoditi normalno, vidljivo svetlo već rendgenske zrake. Tim zračenjem se, slično kao i rentegenom u lekarskim ordinacijama, mogu temeljno istražiti unutrašnjosti raznih materijala.

Glavni deo lasera čini jedan dugi, podzemni uredjaj za ubrzavanje čestica. On igra ulogu svojevrsne piste na kojoj se elektroni trkaju velikim brzinama: skoro 300 000 kilometara na sat, dodaje Trojš:

«Mi odvajamo elektrone od atoma, ubrzavamo ih gotovo do brzine svetlosti i onda ih šaljemo na put kroz posebno magnetno polje na kojem ih prisiljavamo da voze svojevrsni slalom. Za vreme tog slaloma elektroni gube energiju i zrače je u obliku laserskih zraka, kao svetala na nekom automobilu.»

Rentgenske munje koje će laser na taj način proizvoditi izuzetno su jake, delom i nekoliko milijardi puta intenzivnije od svetla današnjih rendgenskih lampi.

Postavlja se pitanje šta to istraživači žele da postignu tim ekstremno jakim munjama? Oni jednostavno žele da zavire u unutrašnjost materijala, belančevina, poluprovodnika geoloških uzoraka, tvrdi šef ovog projetka Masimo Altareli:

«Tako ćemo moći bolje da razumemo kako se odvijaju hemijske reakcije, moći ćemo lakše da istražujemo egzotična stanja materije koja vladaju naprimer u unutrašnjosti zvezda. Od ovog lasera će profitirati sve moguće naučne oblasti, hemija, fizika, astrofizika, pa čak i molekularna biologija.»

Evo i nekoliko primera: molekularni biolozi žele da snime slike pojedinih molekula belančevina. Rezultati istraživanja bi, nadaju se naučnici jednog dana mogli da pomognu u dizajniranju lekova. Hemičari se nadaju da će moći da snimaju reakcije tako razaznaju kako pojedini atomi medjusobno reaguju. To bi moglo da pomogne i u razvoju novih katalizatora za izduvne gasove kod automobila.

Rendgenski laser će se nalaziti u nemačkom Hamburgu, medjutim svi učesnici u projektu naglašavaju da je to evropski projekt. Jer pored Nemačke u njemu učestvuje još 12 drugih nacija, među njima Francuska, Velika Britanija, Rusija i Kina. Bivša nemačka vlada je 2003 postavila uslov da strane zemlje preuzmu finansiranje polovine svih troškova projekta koji iznose 850 miliona evra. Novac još nije prikupljen, dodaje nemačka ministrska za nauku Šavan:

«Skupljeno je 25 odsto novca. I ja mislim da projekat mora da ide dalje.. 25 odsto učešća je još uvek dobra kvota za medjunarodno partnerstvo. Ovaj svetionik je potreban.. Zato sada ovaj projekat može da se realizuje.»

Problem oko finansiranja projekta je poznat. Konkurencija ne spava. Japan i Sjedinjene Američke Države već su počele izgradnju sličnih lasera. Evropljani su zato sada prisiljeni da se uključe u trku sa sopstvenim postrojenjem. U suprotnom, Stari kontinent bi mogao da izgubi trku u medjunarodnom takmičenju na polju istraživanja.