Migracijom do 15 puta veće plate

Sezonski radnik, medicinska sestra, naučnik… sve njih povezuje jedna stvar - traženje boljeg života, bilo unutar jedne države ili u inostranstvu.

Flavia Pansijeri, izvršna koordinatorka dobrovoljačkih programa pri UN, napominje da danas možemo govoriti o milijardu migranata. To je svakako ogromna cifra ako se uzme u obzir da svetska populacija broji 6,7 milijardi. Naravno, većina, njih 750 miliona, spada u migrante koji se kreću unutar sopstvene države.

„Samo 214 miliona spada u međunarodne migrante. Većina emigrira u susedne zemlje, u kojima je jezik isti, u kojima su kultura i religija iste. Samo trećina, oko 70 miliona, iz nerazvijene zemlje odlazi u razvijenu.“

U uzveštaju UN navode se i prednosti emigracije. Istraživanje je pokazalo da migranti iz najsiromašnijih zemalja, posle odlaska u inostranstvo - pogotovo u neku od razvijenih zemalja, mogu da zarade i 15 puta više nego u zemlji iz koje su emigrirali. Izveštaj, sa druge strane, upozorava da migraciju ne treba videti kao zamenu za pomoć zemljama u razvoju. Pansijeri naglašava da je novac koji migranti šalju u svoju domovinu veoma važan za razvoj te zemlje. On je, ponekad, i do 4 puta veći od razvojne pomoći.

Evropi trebaju radno sposobni

S godinama će se, u većini zemalja sveta, broj radno sposobnog stanovništva povećavati, dok će se u Evropi taj broj smanjiti za 23 odsto. Zbog toga je u izveštaju UN-a predloženo da se olakša emigriranje slabo kvalifikovanih radnika - naravno uz poštovanje osnovnih prava migranata.

Rita Zismut, stručnjak u oblasti migracije i nekadašnja predsednica Bundestaga, podržava ove odrednice izveštaja. Podsećajući na migraciju u Nemačkoj ona kaže: „Kada razmišljam o politici moje zemlje onda dolazim do saznanja da smo dugo vremena razmišljali kako da sprečimo imigraciju. I to ne samo prinudnu već i dobrovoljnu imigraciju, a to je danas prilično usko gledanje stvari.“

Zismutova naglašava da je u Nemačkoj neophodno stimulisati migrante umesto što se na njih gleda kao na primaoce socijalne pomoći. Ona se zalaže za "protočnu" radnu migraciju - gde bi se migranti, nakon izvesnog vremena, vraćali u zemlju porekla.

Pred početak koalicionih pregovore Unije i liberala Zismut je zahtevala da i migranti budu zastupljeni u budućem Saveznom kabinetu uz obrazloženje da je demografska slika reprezentativna samo ako su zastupljene sve grupe građana.

autori: Sabine Riperger / Zorica Dragićević

odg. urednica: Sanja Blagojević