Milion potpisa za izmenu zakona u EU

Onaj ko želi nešto da promeni u Evropskoj uniji, mora da pronađe istomišljenike sa pravom glasa iz još najmanje šest zemalja ove organizacije. Oni zajedno mogu da formiraju Odbor građana koji će registrovati pri Komisiji EU. Jer, ta Komisija na nivou Evropske unije ima isključivo pravo da predlaže zakone o kojima će odlučivati Evropski parlament i Evropski savet.

Građanska inicijativa je moguća samo ako je Brisel zaista i pravi sagovornik kada je reč o datom problemu. Oblasti u kojima građani mogu da izdejstvuju glasanje o novim zakonima su životna sredina, poljoprivreda, zaštita životinja, saobraćaj ili javno zdravlje. Neke oblasti i dalje su u isključivoj nadležnosti članica, poput obrazovanja, dok su ponekad nadležnosti raspodeljene. Tako je, na primer, zabrana pušenja regulisana nacionalno, dok je Evropska unija izdejstvovala zabranu reklamiranja duvanskih proizvoda u svim članicama.

Skup postupak

Potrebno je sakupiti najmanje milion potpisa u sedam različitih zemalja, i to prema veličini: U Nemačkoj je minimum 74.250 potpisa, u Austriji 12.750, a u malenoj Malti svega 3.750. Pri tome je uz potpise neophodna i adresa građana, dok 18 od 27 članica Unije prihvata potpis na peticiju samo ako je naveden i broj lične karte, što bi moglo da bude ograničavajući faktor. Olakšavajuće je što je dozvoljeno i prikupljanje potpisa preko interneta, pri čemu se strogo vodi računa o zaštiti podataka.

Komisija EU za to već ima program koji može da stavi zainteresovanima na raspolaganje. Ali, organizatori peticije mogu da koriste i sopstveni sistem ukoliko on odgovara smernicama o zaštiti podataka. Za to u svojoj zemlji mogu da dobiju potvrdu nadležnih vlasti. No, opunomoćeniku EU za zaštitu podataka Peteru Hustinksu je i u tim odredbama ponešto zasmetalo, tako da su nadležni za građanske inicijative reagovali i sada je odobren ovakav postupak: na objavljenoj listi onih koji podržavaju inicijativu ili peticiju nema adrese elektronske pošte, niti obične poštanske adrese, potpisnika. A niko ne mora da upiše ni svoj lični identifikacioni broj. Nejasno je ostalo ko se stara o tome da se podaci do kraja inicijative čuvaju na sigurnom i da se posle uništavaju. Ako se desi da podaci „procure“ i dođe do njihove zloupotrebe, za to odgovara organizator akcije.

Uglavnom, poduhvat nije nimalo lak – tokom recimo godinu dana bilo bi potrebno da svaki od 1.000 aktivista skupi po 1.000 potpisa – za to je potreban veliki novac i dobra reklama. Zato podnosioci peticije moraju da navedu sve izvore finansiranja koji su godišnje donirali preko 500 evra. Stranke i organizacije mogu da podrže zahtev građana, ali ne smeju da ga pokrenu.

Odgovor brz i konačan

Kada nadležna državna služba overi listu potpisa, Komisija EU odlučuje da li će da prihvati inicijativu, a obrazloženi odgovor mora da isporuči na 23 zvanična jezika Unije najkasnije u roku od tri meseca. Ukoliko se inicijativa prihvati, pokreće se normalan zakonodavni postupak. Komisija EU predstavlja projekat Evropskom parlamentu i Evropskom savetu. Ako ga i oni prihvate, građanska inicijativa će se u roku od dve godine pretvoriti u zakon. Ukoliko pak Komisija odbaci predlog – odluka je konačna i ne postoji pravo na žalbu.

Autorin: Dafne Gratvol / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević