Milionski gubici zbog kladionica

Za razliku od većine drugih oblasti, kockanje je u Nemačkoj i dalje nedovoljno ili makar neprecizno regulisano. Država, na papiru, ima monopol nad operaterima koji omogućavaju kockanje i klađenje, a koji podrazumeva zabranu reklamiranja. Ipak, ako se malo dublje uđe u tu problematiku, jasno je da stvari nisu tako jednostavne. Jedino su sportsko klađenje i igre na sreću regulisani, što ne važi i za ostale oblike takvog obrtanja novca.

Sud pravde Evropske unije doneo je nedavno odluku kojom se ukazuje na potrebu promene situacije, što bi moglo da rezultira slivanjem na stotine miliona evra u profesionalne sportske klubove u državi.

Dva miliona Nemaca se kocka

Od 2008. godine, kladionicama u Nemačkoj zabranjeno je da se reklamiraju. Ako bi kladionicama bilo omogućeno da postavljaju svoje logotipe na dresove igrača, to bi donosilo zaradu i do 300 miliona evra godišnje.

Naravno, ni u tom slučaju nema neoštećenih – na gubitku bi bila i država, kaže Mihael Šmit, konsultant u berlinskom istraživačkom centru „Goldmedija“. „Deregulacija tržišta sportskog klađenja bi imala snažan uticaj u mnogim oblastima. Reč je o velikom tržištu, jer su tu uključeni i zarada od reklama, kao i operateri za sporsko klađenje u Nemačkoj. Naši proračuni pokazuju da Nemačka gubi skoro 94 odsto tog novca“, kaže Šmit.

Statistika pokazuje da se u Nemačkoj više od dva miliona ljudi kocka putem interneta. Najviše se koriste inostrane internet stranice, jer vlada zabranjuje bilo kakav oblik klađenja putem svetske kompjuterske mreže. Razlog zašto vlada u Nemačkoj ima monopol nad kockarnicama jeste da bi onemogućila ljudima da postanu zavisni od kocke.

„I, to je pogrešno“, kaže Šmit. „Nemačka vlada misli da svojim monopolom smanjuje broj ljudi koji se kockaju, ali to u stvarnosti nije tako. Ljudi se klade na dugim mestima. Takva vladina politika bi funkcionisala kada bi se ljudi samo kladili u Nemačkoj.“

Dvostruki aršini

Problem leži i u nedoslednosti kada je reč o pomenutom monopolu države, kaže profesor Torsten Štajn, šef odeljenja za evropsko pravo na Sarskom univerzitetu. „S jedne strane imate sportsko klađenje i lutriju koji su pod kontrolom države. S druge strane, međutim, malim kazinima su date odrešene ruke, i tu ljudi slobodno mogu da se kockaju. Uz to, ovi objekti mogu i da se oglašavaju. S toga i ne čudi sumnja koju su sudovi iskazali kada je reč o tom monopolu“, kaže profesor Štajn.

Autori: Gabrijel Borud / Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković