Minhenska konferencija o bezbednosti
4. februar 2006.
Konferencija o bezbednosti u Minhenu poznata je po tome što na njoj političari bez uvijanja iznose svoje mišljenje. Ove godine su Angela Merkel i iranski zamenik ministra spoljnih poslova izmenili oštre reči. Savezna kancelarka Angela Merkel u svom govoru je izmedju ostalog rekla:
«Mi želimo, i moramo da sprečimo razvoj iranskog nukelarnog oružja. Nuklearni program Irana budu opravdane brige, podozrenje kao i opravdani strah, da se tu ne radi o miroljubivoj primeni atomske energije, nego o jednoj vojnoj opciji.»
To nije ostalo bez odgovora iranskog zamenika ministra inostranih poslova Abasa Aragšija. Istina on nije bio na listi govornika Konferencije, ali je iskoristio vreme za postavljanje pitanja, za samoodbranu, «Iran svojim nuklearnim programom, teži isključivo miroljubivim namenama.», rekao je Argaši
«Iran ne teži stvaranju atomske bombe.»
Merkelova je pledirala za jasno i odlučno držanje Zapada, ali i za strpljenje, kako bi se korak po korak došlo do diplomatskog rešenja. Osim toga ona je izjavila
«Jedan predsednik koji dovodi u pitanje opstanak Izraela, predsednik koji poriče postojanje Holokosta, ne može očekivati da Nemačka za to nema ni najmanje razumevanja."Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld, uputio je jasnu poruku vladi u Teheranu.
«Iranska vlada je ta koja u svetu pruža najveću podršku teroristima. Svet ne želi da Iran dodje u posed atomskog oružja. I mi moramo zajednički da radimo na sprečavanju takovog razvoja.»
Kao i prošle godine, i ovoga puta je na Minhenskoj konferenciji važna tema bila razvoj Nato. Nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung, kao što je to već pre njega navela i savezna kancelarka Angela Merkel, podvukao je da stari Nato, koji je isključivo bio odbrambeni savez, pripada prošlosti.
«Ako Alijansa želi da očuva svoju poziciju po pitanju bezbednosti, mora opet da postane politična, što znači, on mora da bude korišćen kao instrument političkog uobličavanja. U jasnom kontekstu to znači da se mora baviti sa većim brojem tema, i kada one izlaze iz okvira čisto vojnih pitanja. «
Generalni sekretar Nato Jap de Hop Shefer, deli po tom pitanju želje savezne vlade, i u tom domenu već vidi napredak.
«Mi smo već produbili dijalog po tom pitanju u okviru Nato. Ali trebalo bi da više govorimo o bezbednosnim temama, kao na primer o osiguranju naašeg snabdevanja energijom.»
Za 2006 generalni sekretar Nato Shefer, namerava da postigne pravilnije finansiranje Nato trupa za brza dejstva. Momentalno to ne teče na najbolji način, jer oni koji stavljaju trupe na raspolaganje, moraju da plate i račun. Zbog toga bi 26 zemalja članica Nato morale da ispolje više razumevanja kada je u pitanju ispunjavanje preuzetih obaveza.
Nina Verkhojzer