Miroljublje - abeceda Izraela

U „Knjiškom moljcu“ na trgu Rabin u centru Tel Aviva, sastaju se levičari. Intelektualci dolaze kako bi preturali po regalima sa knjigama, prisustvovali književnim večerima, ili prosto da bi popili kafu. U prvom delu knjižare su izložene knjige, u drugom delu su vitrine sa tortama i aparat za kafu. Gali, tridesetogodišnja žena donela je svoj laptop, i poručila kafu s mlekom. Na pitanje da li Izraelci uopšte još žele mir sa Palestincima, ona odgovara… „Izraelci najviše i apsolutno žele mir. Jevrejski narod, izraelski narod je miroljubiv. To je abeceda Izraela i Jevrejstva, i svet to mora da razume.“

Šta drugo do rat?

Naravno da Gali nije bila zagovornica rata u Pojasu Gaze, ali smatra da je do njega moralo doći. „Nije bilo izbora", kaže ona i kao glavni argument navodi da su ljudi na jugu Izraela osam godina trpeli raketne napade Hamasa. To nije život, kaže Gali, i da se „to dešavalo u Nemačkoj – tvoja vlada bi isto tako reagovala. Fanatici u rukovodstvu Hamasa su ti koji ne žele mir", smatra Gali i nastavlja: „Mi smo shvatili da na drugoj strani niko nije zainteresovan za mir. Ja ne znam šta oni hoće. Očigledno samo jedno – da nas ovde nema. Cilj Hamasove vlade jeste da uništi državu Izrael i proteraju Jevreje.“

Rečenice koje izgovara Gala su hiljadu puta ponovljene, u raznim prilikama i mnogobrojnim razgovorima. Za jednim od stolova nedaleko od Gale sedi Džil, takođe sa kafom i laptopom. Kaže da je levičarka, ali govori kao političarka partije centra. Zašto se u Izraelu govori samo o prekidu vatre, ali uopšte ne o miru, pitanje je na koje ima spreman odgovor: „Osećam, da će proći godine dok ne bude nađeno rešenje ove krize. To je nešto što u dogledno vreme neće moći da se reši. Preovladava sumnja.“

Ljudi veruju u mir, ali ne i političari

Vera u mir je potpuno izgubljena. Ako se ovde o tome ne može ništa čuti, gde onda? Kafe se nalazi na Rabinovom trgu, gde je 1982. na stotine hiljada ljudi demonstriralo protiv Libanskog rata. 1985. desetine hiljada je pevalo sa tadašnjim premijerom Jicakom Rabinom pesmu o miru, pre nego što je on ubijen.

Šimon je tada bio na demonstracijama. On je pisac koji sedi za stolom pored prozora u „Knjiškom moljcu“. Šimon je glasao za Mereca iz redova levičarskih liberala, njegova žena za komuniste. Oni su ostali verni liniji mirovnog pokreta iz starih vremena, ali samo prilikom glasanja. Na ulicu više ne izlazi. Da li još veruje u mir? „Da, ako mislim na ljude koji su ovde. Ali, ako razmišljam o političkim strukturama, onda nisam siguran“.

Dakle, političke sturkture su te koje se moraju menjati - pitamo Šimona! On se pomalo povlači i kaže: „Ja nisam politički orijentisan čovek“.