"Mislim na tebe"

U muzeju „Folvang“ u Esenu priređena je izložba razglednica, od onih prvih kreiranih pa sve do danas. Uprkos navali različitih medija i tehnoloških mogućnosti, razglednice ipak preovlađuju.

Nebitno na kom jeziku pisana, poruka na razglednici je jasna: „Mislim na tebe“. Nemci šalju i primaju oko 63 miliona razglednica godišnje, gde je trećina njih najviše prosleđeno u letnjem periodu, između juna i avgusta.

138 godina poštanske fantazije

Ukupno 138 godina koliko razglednica postoji… Ne dugo nakon prve ištampane razglednice, osmišljeno je da se na prednjoj strani stavlja neka slika. Mnoge od tih razglednica je i izloženo na izložbi pod nazivom „Poštanske fantazije“, u muzeju Folkvang u Esenu. Oslikane razglednice su potpomogle da fotografija postane popularna još u godinama pre nego što su ilustrovana štampa i slikovnice, postale uobičajene. I tada su smatrane zaista velikim uspehom.

„Osam miliona razglednica je poslato 1899. godine. Do 1900. godine, taj broj se povećao na 52 miliona. U periodu od 1905. do 1906. godine uručeno je čak 600 miliona razglednica. Takođe imamo i izveštaj iz ureda francuske pošte da su zapravo bili preplavljeni poslatim razglednicama.“

Nove razglednice su prikazale jedan sasvim novi svet…imaginarne slike putovanja u vazduhu…na moru…putovanja zemljom. Tehnološki napredak svi su osetili putem, naizgled stvarnih slika, uslikanih u foto studijima. Tokom 1920. godine, biznis fotografskih iluzija je bio u neverovatnom usponu.

„Naravno, industrija je u tom periodu bila oprezna sa razvojem posla ove vrste, tako da su kompanije otpočele sa štampanjem papira koji je bio nešto tanji, rezan u formatu razglednice. Fotografi i amateri su koristili ove dimenzije papira, kako bi svoje fotografije direktno izštampali na na njega.“

Fotografi amateri su bili veoma maštoviti. Oni su se jednostavno igrali sa ogledalima i montažom. Tako da su ubrzo i umetnici počeli da koriste razglednice kao vodilje za njihov dalji rad, kao što je to činio američki umetnik Man Rej.

„Mnogi umetnici, koji su kreirali veliki broj razglednica, često su osmišljavali neki novi dizajn razglednica, koji je bio odraz njihovog osobenog vizuelnog jezika i umetničkog potpisa.“

Na ovoj izložbi u Esenu prikazane su razglednice kao na primer Pabla Pikasa pod nazivom „Aprilska luda“, zatim od Maksa Ernsta „Trijumf ljubavi“. Salvador Dali je dizajnirao seriju razglednica za svoje pse koje je nazvao „Melanholija“.

Umetnik i nemački pisac Jurek Beker je bio više zainteresovan za unutrašnju stranu razglednice. Sredinom devedesetih godina, Jurek je upotpunio ove svetlo obojene razglednice sa toplim, duhovitim i maštovitim pričama pisanim za svog sina Džonija.

Priča o slonu u autobusu

Jedna od tih priča, odštampanih na poleđini razglednice glasi:

„Ti stari, piratski šerife, znaš li da kada slon uđe u autobus sa duplim sedištima, onda ostali putnici moraju da se stiskaju jedni uz druge, ne bi li našli malo mesta. Šta misliš, da li taj slon mora da kupi jednu kartu, ili možda dve…ili čak deset? I da li on uopšte ima novca kod sebe? Da li vidiš njegov novčanik? Tvoj tata…“

Bilo da se radi o literaturi, umetnosti ili svakodnevnom životu, razglednice su ostavile svoj trag svuda. A slike koje se nalaze na njima su maštovitije i maštovitije.

U današnje vreme, prijatelji koji su na nekom putovanju, šalju nam novosti najčešće putem mejla ili mobilnog telefona. Sa ovim modernim „pokretnim slikama“, zaista imate utisak kao da ste i vi tamo. Ali i uprkos sve većem napretku digitalnih mogućnosti, razglednice još uvek zauzimaju posebno mesto. One nisu samo suveniri, to je uspomena koja traje zauvek.