Misteriozna sekta Boko Haram

Već duže vreme Boko Haram po Nigeriji ostavlja krvave tragove. Otvorenu borbu protiv države, to sektaško udruženje započelo je pre dve godine. Fundamentalisti sa teškim naoružanjem 2009. godine ulaze u višenedeljne obračune sa nigerijskom vojskom na severu zemlje, u kojima je ubijeno oko 800 ljudi. Policija je potom likvidirala više sektaških vođa. Od tada Boko Haram kreće u osvetničku borbu i postavlja bombe na vojne objekte, po kafićima, crkvama, a u avgustu i na sedište Ujedinjenih nacija u Abudži.

Ipak, o toj zagonetnoj grupi islamističkih fanatika se malo toga zna, a ciljevi njihovih napada su teško predvidljivi. Jedno je sigurno: Boko Haram u Nigeriji želi da uspostavi šerijatsko pravo. Husaini Abdou, direktor organizacije „Ekšn Ejd Nigerija“ (Action Aid Nigeria) kaže da je Boko Haram pokret mladih muslimana, koji odbacuju zapadne uticaje. „Radikalizacija je usko povezana sa teškom ekonomskom situacijom u zemlji. Boko Haram je postao centralno mesto za okupljanje mladih ljudi bez obrazovanja i posla“, objašnjava Abdou.

Siromaštvo teroristima olakšava regrutaciju

Boko Haram je lako u stanju da regrutuje mlade fanatike, objašnjava Harouna Jerima, profesor iz Maidugurija, glavnog uporišta te sekte. „Siromaštvo se ukorenilo duboko u društvu. Mnogi ljudi su bez posla, ne znaju ni da čitaju, ni pišu, a korupcija jednostavno oduzima dah. Sveukupno je situacija toliko loša, da me uopšte ne čudi što nastaju grupe kao što je Boko Haram i što imaju takav zamah.“

Međutim, Boko Haram je mnogo više od ventila za socijalne frustracije. Pokret se naziva i „Sunitsko bratstvo koje vodi sveti rat“. Napadi Boko Harama postaju sve profesionalniji, a sve češće se izvode i samoubilački napadi sa bombama u automobilima.

Povezanost sa Al Kaidom?

Stručnjak za pitanja terorizma Metju Gider u napadima u Nigeriji prepoznaje potpis Al Kaide. „Povezanost Boko Harama i AQIM-a, dakle Al Kaide islamskog Magreba je očigledna. Postoje dokazi o više susreta šefa AQIM-a, Abdelmaleka Droukdala i vođa Boko Harama. Droukdal je 2010. godine obećao nigerijskim ekstremistima novčanu pomoć, oružje i obuku u terorističkim kampovima.“

List „Vol strit džornal“ (Wall Street Journal) došao je do podataka koje je prikupila nigerijska tajna služba. U njima se navodi da su članovi Boko Harama već 2007. godine bili obučavani u terorističkim kampovima u Avganistanu. Kod salafista u Alžiru i u Mauritaniji naučili su kako da sami prave bombe, a postoje i dokazi o kontaktima boraca Boko Harama sa somalijskom terorističkom grupom Al Šabab, takođe jedan od ogranaka Al Kaide.

Vlada deluje bespomoćno

Nigerijska vlada deluje bespomoćno prema Boko Haramu. Novom predsedniku Gudlaku Džonatanu do sada nije pošlo za rukom da situaciju u zemlji smiri sprovođenjem političkih i ekonomskih reformi. Efikasan recept protiv terora Nigerija nema – za malo novca islamiste je teško pridobiti, a vojnim sredstvima ne mogu da se savladaju. Boko Haram preti da izmakne svakoj kontroli. Novi napad misteriozne sekte je prema mišljenju mnogih stručnjaka samo pitanje dana. Mogući ciljevi su luksuzni hoteli ili ambasade u Abudži.

Svet osuđuje napade u Nigeriji

Seriju napada na crkve u Nigeriji, na dan Božića, potresli su međunarodnu javnost. Džej Karnej, portparol predsednika SAD- Baraka Obame saopštio je: „Osuđujemo to besmisleno nasilje i tragičan gubitak ljudskih života na Božić.“ Napade je najoštrije osudio i Vatikan: „Atentat je dokaz „surovosti slepe i apsurdne mržnje koja nema poštovanja prema ljudskom životu“, izjavio je portparol Vatikana Federiko Lombardi.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun u pismenoj poruci je izjavio saučešće porodicama stradalih i čitavom nigerijskom narodu. Ban je zatražio prekid religiozno motivisanog nasilja u zemlji. Nemački predsednik Kristijan Vulf izjavio je da je to kukavičko nasilje iz koga ne stoji ni jedna religija: „Posebno gnusno je to da su napadi bili usmereni na ljude, koji su se mirno okupili u crkvama na Božić.“

Autori: Aleksander Gebel (ARD) / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković