Mit o afričkom privrednom čudu

Dva od tri žitelja Afrike poseduju mobilni telefon. Kupovna moć građana „Crnog kontinenta“ raste, rastu i tržišta. Sve više milijardera sa spiska najbogatijih stanovnika sveta dolazi sa afričkog kontinenta. Nakon „Zemalja tigrova“, rastućih privrednih sila Azije, sada je došlo vreme i za „Zemlje lavove“ iz Afrike. Tako uglavnom zvuči atraktivna privredna priča koju trenutno rado šire svi: političari, ekonomisti i mediji.

Nezapamćeni rast

„Postoje dobri razlozi za verovanje u to da će u sledećih 50 godina Afrika biti najvažnije rastuće tržište na svetu i to zbog dva faktora: prirodnih i ljudskih bogatstava“, smatra Enver Aversi, londonski novinar poreklom iz Kenije. On ukazuje na to da je za Kinu Afrika već više od decenije važno odredište investicija i nada se da će uskoro i Evropa otkriti „susedni kontinent“.

Brojke govore u korist teorije nezapamćenog privrednog rasta. Prema prognozama Svetske banke, afrička privreda će u sledeće dve godine rasti u proseku za pet posto. Istovremeno, svetska privreda bi trebalo da ostvari rast od samo tri procenta. Neke subsaharske zemlje, koje se obično povezuju sa ratovima i večitom borbom za preživljavanje, svetski su rekorderi kad je u pitanju privredni rast. Sijera Leone ili Gambija sa preko 10 odsto godišnjeg rasta ili Mozambik i Kongo sa osam odsto, samo su neki od primera vrtoglavog privrednog uspona.

Euforija bez osnove

No same brojke ne govore celu istinu. Robert Kapel sa Instituta GIGA iz Hamburga (German Institut of Global and Area Studies) istraživao je dugoročne i održive potencijale subsaharskih zemalja i došao do poražavajućeg rezultata.

„Većina zemalja je prošla loše i to uprkos impresivnim brojkama koje se tiču privrednog rasta. Taj rast oslanja se isključivo na potražnju za sirovinama ili poljoprivrednim proizvodima čija je cena, zbog veće potražnje u poslednje vreme, porasla“, skeptičan je Kapa. Dakle, celokupan privredni rast bazira se isključivo na izvozu. I upravo u toj činjenici mnoge organizacije vide problem. Afričke privrede isuviüe su zavisne od trgovine sa inostranstvo.

I bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan nedavno je, na jednoj konferenciji u Južnoj Africi, upozorio na potrebu strožijih pravila prilikom trgovine sirovinama iz Afrike. Osim toga, te zemlje, kako je upozorio Anan, natprosečno ugro#ava kako korupcija tako i odliv novca od poreza. Afričke zemlje me+usobno gotovo i da ne trguju. Industrijalizacija je u povojima, a isto se može reći i za katastrofalnu infrastrukturu koja dodatno otežava robnu razmenu unutar kontinenta.

Politička nestabilnost i dalje problem

Isto tako, rast nije preterano uticao na smanjenje nezaposlenosti. Čak je i u, dobrostojećoj Južnoafriükoj Republici (u poređenju sa ostatkom kontinenta), preko 25 odsto radno sposobnog stanovništva bez zaposlenja. Među nezaposlenima je najviše mladih. Privredni „bum“ vidljiv je samo u velikim gradskim centrima gde milijarde od sirovina završavaju u brzorastućim ekonomskim centrima gradova koji se međusobno takmiče u izgradnji statusnih nebodera.

Luanda, Johanesburg ili Najrobi rastu munjevitom brzinom. Tu uglavnom i živi rastući, srednji sloj Afrike. No još uvek dve trećine zemalja subsaharske zone muku muči sa starim bolestima: politička nestabilnost i konstantni lokalni oružani sukobi. Borbe se vode širom kontinenta: u Maliju, DR Kongu i Centralnoafričkoj Republici. U mnogim delovima tih zemlja stanovništvo nema ništa od statistika o privrednom rastu. Siromaštvo raste čak i u zemljama sa mnogo nafte, poput Nigerije. „Bogatstvo sirovinama nije uvek dobra podloga za ekonomski razvoj“, kaže Kapel. To je uočljivo i iz činjenice da su se najefikasnije razvile one zemlje koje privredni rast nisu postigle na osnovu izvoza sirovina, već razvoja uslužnih delatnosti ili poljoprivrede.

Ono što je Africi trenutno preko potrebno kako bi privredni razvoj ostao održiv i tako pozitivno uticao na povećanje životnog standarda svih slojeva društva, jeste pre svega ulaganje u infrastrukturu. „Nigde u svetu pokretanje biznisa nije toliko skupo kao u Africi“, kaže ekonomski novinar Anver Versi. To se pre svega odnosi na transport. Ali dok Versi najveći izazov vidi u razvoju infrastrukture, Robert Kapel smatra da je kompletnoj Africi potrebna temeljna reforma, kako politička, tako i ekonomska, koja bi sezala u sve pore društva, od obrazovanja i zdravstva, pa do saobraćaja i javne uprave. „Tek tada će se“, zaključuje Kepel, „Afrika pretvoriti u kontinent nade.“

Autori: Julija Han / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković