Mitovi i istine o gojaznosti i trudnoći

Zajedno oni predstavljaju jedinstveni izazov za trudnicu i doktora kako bi ishod za bebu i majku bio najbolji moguć. U decembarskom izdanju časopisa „Seminars in Perinatology“ dr Lorelaj Tornburg bavi se brojnim izazovima sa kojima se sreću gojazne žene u trudnoći.

“Često pratim gojazne pacijentkinje i iako možda ne prođe sve onako kako su planirale, isto tako vrlo često imaju sasvim zdrave trudnoće”, kaže Tornburg, specijalista za visoko-rizične trudnoće. “Uspešna trudnoća nije nužno povezana sa težinom, ali žene moraju biti svesne problema koje njihova težina može prouzrokovati i zato moraju sarađivati sa lekarom kako bi sve bilo u redu sa njihovim zdravljem i zdravljem beba.”

Mit ili istina?

Mnogim gojaznim ženama nedostaje vitamina? Istina. Četrdeset odsto njih nema dovoljno gvožđa, 24 odsto folne kiseline i 4 odsto vitamina B12. To je razlog za brigu jer neki vitamini, folna kiselina na primer, veoma su važni pre začeća, jer snižavaju rizik od srčanih problema i deformacije kičmenog stuba. Kalcijum i gvožđe potrebni su kako bi u toku trudnoće beba rasla.

Tornburg kaže da je nedostatak vitamina povezan sa kvalitetom, a ne kvantitetom ishrane. Tako gojazne osobe neretko unose prerađenu hranu bogatu kalorijama, ali ne i visoke hranjive vrednosti.

“Sve žene, koje razmišljaju o trudnoći ili su trudne, trebalo bi da unose kvalitetnu kombinaciju voća i povrća, proteina i kvalitetnih ugljenih hidrata. Nažalost, ljudi obično ne preteruju sa ovom hranom,” primetila je Tornburg. “Takođe, žene moraju biti sigurne da unose dovoljno folne kiseline pre i u toku trudnoće.”

Još jedna nedoumica

Gojazne trudnice moraju da se ugoje bar 7 kg u toku trudnoće? Mit. Institut medicine je 2009. revidirao svoje preporuke o tome kako je potrebno da se gojazne žene u trudnoći ugoje za „bar 7 kilograma“ na „5-9 kilograma”. Prema poslednjoj studiji žene koje preterano dobiju na težini imaju veći rizik od komplikacija, uključujući I prevremeni porođaj, porođaj carskim rezom ili nizak šećer u krvi kod beba.

Štaviše, ako žena započne trudnoću sa viškom kilograma ili gojazna, što manje kilograma dobije u trudnoći, veća je verovatnoća da će imati zdravu trudnoću. Razgovor sa lekarom o tome koliko je potrebno još da se ugojite je ključan.

Rizik od spontanog prevremenog porođaja je veći kod gojaznih žena? Mit.

Gojazne žene imaju veći rizik od indukovanog prevremenog porođaja, zbog medicinskih razloga, kao što su dijabetes ili visoki krvni pritisak. Paradoks je da je rizik od spontanog prevremenog porođaja, dakle kada se ne zna uzrok, kod gojaznih žena zapravo manji za 20 odsto. Ne postoji još zvanično objašnjenje zašto se to dešava, ali dr Tornburg kaže da se pretpostavlja da je reč o hormonskim promenama kod gojaznih žena koje smanjuju opasnost od spontanog prevremenog porođaja.

Poremećaji u disanju kod gojaznih žena mogu izazvati u trudnoći probleme koji nisu povezani sa disanjem - visoki pritisak ili porođaj carskim rezom? Istina.

Gojazne žene imaju veću stopu respiratornih komplikacija i primera radi, astma se pogorša kod svake treće žene u toku trudnoće, što je jedan i po puta više nego kod negojaznih žena. Prema Tornburgovoj, respiratorne komplikacije su samo jedan deo slagalice koja ukazuje na loše zdravstveno stanje gojaznih osoba, a koja povećava verovatnoću od problema u trudnoći. Ona naglašava koliko je važno dovesti u red poremećaje u disanju pre trudnoće.

Gojazne žene češće doje? Mit.

Svega 80 odsto žena počne, a 50 odsto nastavi da doji nakon šestog meseca. Tornburg objašnjava da za gojazne žene često može biti komplikovano da doje jer neretko imaju manje mleka. Indukovani porođaj dovodi do toga i da su majka i dete duže razdvojeni, u kombinaciji sa komplikacijama i porođajem carskim rezom, do 50 odsto u nekim studijama, kod gojaznih žena, može otežati uspešno dojenje.

„Zbog tih izazova majke moraju biti obaveštene i motivisane da rade zajedno sa njihovim doktorima i sestrama kako bi dojenje bilo uspešno. Iako bi mogle bar delimično da doje, to je svakako bolje nego da uopšte ne doje“, kaže Tornburg.

Autori: Daniela Vranković (sciencedaily)
Odg. urednik: Jakov Leon