Mladić je postao preveliko opterećenje za Srbiju

Pri tome, Vlada Srbije u ovom trenutku ima dva velika otežavajuća faktora kada je reč o hapšenju ratka Mladića: s jedne strane razumljiva nervoza medija, jer je pitanje prestiža ko će prvi objaviti vest o njegovom hapšenju, a sa druge strane davno istekle rokove za završetak saradnje sa haškim tribunalom. Kombinacija ova dva pritiska uslovila je stoga razumljivu medijsku i političku konfuziju, u kojoj su predstavnici vlasti uporno demontovali informacije o hapšenju, a mediji uporno tvrdili da bez obzira na demantije vlasti ipak sprovode akciju hapšenja ili pregovora sa Mladićem.

Srpske vlasti imaju na unutrašnjopolitičkoj sceni više razloga zbog kojih žele da okončanje slučaja Mladić prođe što bezbolnije; ukoliko je Mladić zaista lociran, vlasti svakako moraju izbeći bilo kakav neželjeni oružani incident, jer bi to poništilo tok dosadašnje saradnje sa Hagom. S druge strane, ovakve vesti pa makar i neproverene dobar su način za testiranje reakcija javnosti. Zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić tako sva ova dešavanja tumački kao virtuelno hapšenje koje bi trebalo da proveri reakcije naroda. Radikali, koji su navođeni kao snaga koja bi mogla pokrenuti proteste protiv hapšenja Mladića, bar po izjavama Nikolića više deluju kao pasivni posmatrači zbivanja; Nikolić je u tom smislu samo ponovio svoj stav da se Mladić i Karadžić ne smeju živi naći u Hagu.

U političkoj ravni i dalje stoji opasnost od otkazivanja podrške manjinskoj vladi Socijalističke partije Srbije, koja se protivi hapšenjima haških begunaca; opozicija inače smatra da Vlada Vojislava Koštunice zapravo na sve načine pokušava da Mladića privoli na dobrovoljnu predaju. Milan St. Protić iz Demohrišćanske stranke Srbije:

«Njegov problem se sastoji samo u tome kako da prikaže da se Ratko Mladić predao dobrovoljno. Ali, pošto očito Mladić neće da se preda, iz jednog ili drugog razloga, i pošto očito neće biti drugog puta nego da bude uhapšen, onda je veliki problem za Koštunicu kako da ga i posle toga Ratko Mladić pohvali».

Dobrovoljna predaja bi donela kontinuitet Vladi Srbije u saradnji sa tribunalom koja se bazira na izbegavanju hapšenja, upotrebe oružja, i bilo čega što bi izazvalo incidente i političke napetosti. Međutim, da bi se poverovalo u verodstojnost Mladićeve dobrovoljne predaje, ona se kao i u prethodnim slučajevima mora verifikovati pred TV kamerama, što bi značilo srdačno rukovanje premijera i Ratka Mladića, uz prateći tekst podrške vladinim naporima u saradnji sa Hagom. Sasvim je moguće da takav scenario nije lako realizovati, a kao alternativa takvoj predaji pominje se i izmeštanje hapšenja u Republiku Srpsku; beogradski mediji su već skrenuli pažnju da se u Srbiji tim povodom nalazi i šef policije Republike Srpske Dragomir Andan.

Slučaj Mladić se takođe poklopio i sa nastavkom tehničkih pregovora Srbije i Crne Gore sa delegacijom Evropske unije o Stabilizaciji i pridruživanju; ovi pregovori bi direktno mogli biti ugroženi nesaradnjom sa Hagom, čega je svestan i potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus:

«Ono što smo danas imali priliku da vidimo to je jedna vrsta pritiska iz Haga, koja je bila očekivana. Videćemo kako će to na kraju da se završi, mi želimo ovu rundu pregovora da završimo onako kako smo se ranije dogovorili, i mi smo sasvim svesni da su ti konkretni rezultati neophodni za narednu rundu pregovora».

Ratko Mladić je inače već postao preveliko opterećenje za državu, i teško je reći da li bi tim povodom i socijalisti ostali pri svom tvrdom stavu da će otkazati poverenje vladi. Socijalisti imaju prilično unutrašnjih problema i podela, a imaju i čime da trguju. Umešanost vrha partija u finansijske afere u Narodnoj banci mogao bi stoga biti tačka razumevanja u kojoj bi socijalisti zaboravili na obećanje da će rušiti vladu zbog hapšenja haških begunaca, a vlada s druge strane zaboravila na učešće socijalističkih funkcionera u pojedinim aferama.