Mladi žele provod i siguran posao

Mladi u Nemačkoj starosne dobi između 14 i 17 godina nisu buntovnici. Oni poštuju svoje roditelje ali ne žele da budu kao oni već se više orijentišu prema postupcima svojih prijatelja. Za njih su važne tradicionalne vrednosti kao što su vernost i savesnost. Ljubav, prijateljstvo i porodica su za mlade važniji od religije i vere. Televizija je među njima omiljena. Slobodno vreme provedeno sa prijateljima, plivanje ili vožnja biciklom za mlade je jasno ispred igranja kompjuterskih ili video igara. "Prijatelji su porodica koju sebi možeš da izabereš i koji te uvek podržavaju", govore 15-godišnja Majke i 16-godišnji Jonas - dvoje mladih koje su ispitivali sociolozi.

Sloboda i sigurnost

Jedan od istraživača društvenih kretanja je i Mark Kalmbah sa Sinus instituta u Hajdelbergu. Po nalogu šest crkvenih i društveno-političkih institucija, on je zajedno sa svojim kolegama u opširnim intervjuima sa mladima ispitivao njihova osećanja i misli. Najvažniji zaključci ovih ispitivanja objavljeni su 2010. u takozvanoj "Sinus studiji." "Mladi su u kriznim vremenima zaista više okrenuti klasičnim vrednostima", kaže Mark Kalmbah. Pritom su vrednosti i ciljevi jako pomešani. "Oni žele da se provode i uživaju u životu, ali žele i siguran posao. Žele slobodu, ali i sigurnost. Prilagođeni su, ali žele da se posvete onome što sami vole".

Poslovna nesigurnost skraćuje mladost

Mladi u Nemačkoj su sve više izloženi društvenom pritisku. Uplašeni su i zabrinuti - uglavnom zbog posla. Uslovi zapošljavanja su postali nesigurniji nego u prošlosti. Čak i svedočanstva sa najboljim ocenama i brojne prakse više ne garantuju siguran posao. Takav razvoj događaja nosi sa sobom posledice. Mladi starosne dobi između 14 i 17 godina u poređenju sa ranijim generacijama, ranije sazrevaju. "Mene je iznenadilo da se mnogi ponašaju kao mali odrasli ljudi", kaže istraživač društvenih kretanja i jedan od autora Sinus studije o mladima Mark Kalmbah. Njegov kolega Peter Martin Tomas u intervjuu za Dojče vele govori o vrlo racionalnom, prilagođenom i razmotrenom delovanju. "Devojčice više razmišljaju o poslovnoj budućnosti od dečaka", kaže Tomas. Mnogi ograničavaju svoje aktivnosti u slobodno vreme kako bi stvorili osnove za kasniju karijeru.

Uprkos ekonomskoj krizi i lošim prognozama, mladi u Nemačkoj su čini se uglavnom dobro raspoloženi. Oko 60 odsto njih optimistično gleda u budućnost. "Teoretski sam uglavnom zadovoljna ali mi ponekad nedostaje motivacija", kaže 16-godišnja Kerstin. Ona je jedna od 2500 mladih koji su učestvovali u studiji sociologa sa Univerziteta u Bilefeldu i stručnjaka sa minhenskog Instituta za istraživanja javnog mnjenja TNS - Infratest. Naručilac studije je kompanija Šel koja već decenijama, u razmaku od četiri godine, objavljuje ove visoko priznate studije. Poslednja je urađena 2010. Profesor Matijas Albert potvrđuje optimistično raspoloženje među mladima: "Međutim ono što mladi jako žele jeste predvidljivost." Društvena pravila moraju biti dosledno primenjivana. Zato su porasla i očekivanja od škole. Mladi žele angažovane nastavnike koji mogu biti i njihov uzor.

Opasnost za mir i demokratiju

Dosadašnje izjave o osećanjima i razmišljanjima odnose se uglavnom na mlade koji pripadaju višem i srednjem sloju društva - oni čine dve trećine mladih. Preostala trećina je socijalno slabiji ili teško ugroženi sloj društva. Među mladima iz ove skupine dominiraju beznađe i utučenost. Njima nedostaju ideje, perspektive i motivacija. Oni su znatno manje socijalno angažovani, kod njih je izražena veća tendencija za trošenjem novca i nerealni snovi o budućnosti.

Naučnici su zaplašeni izjavama mladih iz srednjeg i višeg sloja koji jasno žele da se distanciraju od socijalno slabijih vršnjaka. Oni jasno govore da ne žele da imaju posla sa "onima koji ne žele da doprinesu" ili sa "strancima". Obe studije o mladima govore o "socijalno suspendovanima." To je jasan signal za zabrinjavajuće društvene promene, zaključili su istraživači društvenih promena. I Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OSCE) je kritikovala to što u Nemačkoj roditeljska kuća zapravo odlučuje o budućnosti mladih. Istraživač socijalnih promjena Peter Martin Tomas sa Sinus isinstituta zato preporučuje da se više podrži tolerancija i razumevanje u društvu. "U obrazovni sistem moramo više da ukorenimo susrete i međusobnu saradnju."

Ukoliko se još više povećaju razlike između društvenih slojeva, biće ugrožen socijalni mir ali i demokratija, upozoravaju stručnjaci, autori dve studije o mladima u Nemačkoj.

Autori: Volfgang Dik / Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Ivana Ivanović