MMF ponovo snizio globalne prognoze rasta

Uoči jesenjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu raspoloženje je prilično sumorno. Šesti put zaredom MMF je morao da revidira svoju prognozu rasta. Svetska privreda trebalo bi da raste za 2,9 odsto u ovoj i 3,6 odsto u narednoj godini. Ali samo pod uslovom da ne bude novih, katastrofalnih šokova za konjunkturu. A baš to bi moglo da se desi ako bi Amerikanci 17. oktobra dostigli najvišu granicu zakonom dozvoljenog duga i time praktično bankrotirali.

Privredne posledice trenutnog zaustavljanja troškova u američkom budžetu se i te kako mogu preživeti, rekao je glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar u utorak (8.10.) u Vašingtonu. „Ali posledice neredovnih otplata dugova bi se i te kako osećale - u SAD i drugde“, kaže Blanšar. „Oporavak u Sjedinjenim Državama bi mogao da se pretvori u recesiju ili nešto još gore.“

Rizična politika

Stručnjaci MMF-a, pored spora oko budžeta, vide još jedan veliki rizik: nonšalantnu monetarnu politiku emisionih banaka. „Došlo je vreme da se naprave planovi za napuštanje takve politike“, kaže Blanšar. „Ali vreme još nije zrelo za primenu takvih planova u praksi. Tehnički to verovatno ne bi predstavljalo problem, ali nov i delikatan zadatak je da se ti planovi sprovedu tako da se tržišta mogu na to pripremiti bez velikih talasanja.“

To se jasno odnosilo na šefa američke centralne banke Bena Bernankea. On je u maju sa tačno 33 reči najavio da njegova institucija može uskoro da počne da razmišlja o napuštanju takve politike, ako se američka privreda nadalje bude oporavljala. „Svaka njegova reč koštala je 12 milijardi dolara“, napisao je u ponedeljak novinar „Vašington posta“, jer MMF procenjuje odliv kapitala iz zemalja ubrzanog razvoja, oslanjajući se na Bernankeove reči, na 404,4 milijarde dolara.

MMF hvali Evropu

Da se primetiti: Evropljani više ne sede u Vašingtonu na „grešničkoj klupi“ – tu ulogu sada su preuzeli drugi. Još ovog proleća evrozona važila je kao rizik za svetsku privredu, a zemlje ubrzanog razvoja kao nosioci nade. Sada je obrnuto: one su sada sa svojim posustalim rastom nova problematična deca, dok MMF na sve strane hvali Evropu. Recesija je ostala iza evropskih država, iduće godine očekuje se blagi rast, kaže Jerg Dekresin, zamenik direktora Odeljenja za istraživanje pri MMF-u.

Veliki pomaci su načinjeni kod konsolidacije državnih budžeta. Prinudna štednje polako popušta, što može dalje da podstakne privredu. Ali još uvek je dug put do prevazilaženja visoke nezaposlenosti u Evropi, kaže Dekresin. Zato MMF i dalje predlaže strukturne reforme u Evropi, a posebno uvođenje bankarska unije. Pre svega bi zemlje na južnoj periferiji evrozone trebalo da učine sve kako bi ponovo povratile svoju konkurentnost.

Autori: Rolf Venkel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković