Mnogo učenja ne znači položen ispit

Profesor pedagogije iz Hamburga Rolf Šulmajster tri godine je proučavao način učenja studenata u Nemačkoj. U rezultatima koji su i na međunarodnom nivou pobudili veliku pažnju on je ustanovio da uspeh u učenju ne zavisi od truda koji je uložen u učenje.

Dojče vele: Ako marljivost ne vodi uspešnom studiranju, šta onda? Inteligencija?

Rolf Šulmajster: Ne! To nije inteligencija. Nije ni nadarenost, nego je to motivacija. Ona se odražava u različitim ponašanjima prilikom učenja i kod jednih ona vodi tome da se brzo posvete drugim stvarima i kod teških tekstova, statistike ili matematike kažu: 'tim ću se radije baviti iduće sedmice'. Takvo odlaganje pomaže i struktura studija sa osam do dvanaest seminara ili predavanja. Student onda uopšte ne zna, za koji predmet mora zaista da uči.

U vašoj studiji za koju je na stotine studenata moralo da vodi dnevnik učenja, došli ste do pet različitih tipova studenata. Koji tip najbolje prolazi na fakultetu?

Najbolje prolazi tip studenata koji "samostalno odlučuje prilikom učenja". On pokazuje visok stepen sposobnosti koncentracije. Time i postiže više nego drugi. Njegova suprotnost su studenti koji primenjuju "učenje na odlaganje". Oni, čim postane malo teže, posežu za drugim izvorima pažnje, televiziji ili Fejsbuku. I oni posebno rado odlažu svoje obaveze za kasnije. Tek uoči ispita kreću sa učenjem.

U vašoj studiji proučavate ponašanje studenata još od 2009. godine. Pri tom ste utvrdili kako studenti, u proseku, za fakultet rade samo 23 sata nedeljno i da se ipak žale zbog stresa. Ima li to veze s učenjem?

To svakako ima veze s načinom učenja, ali i sa strukturom studija kakav im se nudi. Na nemačkim fakultetima se nudi previše različitih seminara i predavanja istovremeno, a koja se bave potpuno različitim temama. Mnogi studenti ne znaju, na šta da usmere svoju pažnju. Pored toga javlja se i problem da četiri meseca kasnije pred vratima stoje ispiti za sasvim različita područja. To je za mnoge studente prava opasnost.

Kako bi onda trebalo da bude organizovano studiranje?

U okviru našeg istraživanja ponudili smo module studija za inženjere i informatičare u komprimiranom obliku, u jednom bloku. Modulima su se bavili četiri nedelje bez prekida i oni nisu bili razvučeni na 14 nedelja koliko traje semestar. Studenti su mogli da se usredsrede samo na jednu temu i to je pokazalo uspeh: studenti se nisu bavili fakultetom samo 23 sata nedeljno, nego su u svoj studij uložili ukupno 34 sata. Na studiju informatike u Sankt Peltenu u Austriji utvrdili smo kako su ti studenti na ispitu dobili jednu do jednu i po ocenu više nego "obični" studenti.

To znači da se Vi zalažete za blokove pojedinih predmeta na nemačkim fakultetima. Da li to treba da važi za sve fakultete?

Pored glavnih predavanja, ima i dovoljno izbornih predmeta, tako da se i tamo lako može uvesti sažimanje predavanja u blokove. Na Tehničkom univerzitetu Ilmenau smo tako organizovali da su studenti te blokove imali tri dana nedeljno, a dva dana izborne predmete. Na mnogo koledža u Kanadi se predavanja i seminari drže samo pola dana, četiri do pet sati. I to je jedan mogući oblik.

Ovog leta završava se Vaše istraživanje vremenske opterećenosti studenata. U Nemačkoj se o tome mnogo raspravljalo, ali jesu li i odgovorni na fakultetima počeli drugačije da razmišljaju?

Na Tehničkom univerzitetu u Ilmenau je već uveden takozvani temeljni semestar u kojem se radi na takav način. Drugi fakulteti sprovode pilotske programe, a u Sankt Peltenu je nedavno održana konferencija na koju je došlo mnogo rektora od kojih mnogi žele da pokušaju da na svojim univerzitetima uvedu pilotski program.

Autori: Sabine Damaške / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović