Moć lobista finansijske industrije

„Banke, osiguravajuća i investiciona društva u Briselu su vrlo aktivni kada je reč o uticanju na zakonodavstvo Evropske unije. To se odavno zna“, piše Frankfurter rundšau, „međutim, do sada nije bilo preciznijih istraživanja o tome koliko je jak finansijski lobi u prestonici EU. Organizacija CEO (Corporate Europe Observatory) je sada došla i do konkretnijih podataka. Rezultat je užasavajući. CEO saznaje da više od 1700 lobista u Briselu radi za oko 700 firmi. Na svakog službenika EU tako dolaze po četiri lobiste. Osim toga, najmoćniji je britanski finansijski lobi. Takvim aktivistima se suprotstavlja oko 150 sindikata, organizacija za zaštitu potrošača i nevladinih organizacija. No, ovi potonji najčešće imaju vrlo malo ljudi koji se staraju o finansijskim temama – ili ih nemaju uopšte. Čak i velike organizacije imaju vrlo ograničene mogućnosti. Tako evropsko krovno udruženje nacionalnih centrala za zaštitu potrošača BEUC ima 33-je ljudi od kojih se samo troje bavi finansijskim temama.“

„Društvene organizacije zu to nemaju ni dovoljno novca, pa samim tim ni šansi protiv finansijske industrije. Prema proračunima CEO, ta industrija asamo za plate svojih lobista izdvaja 123 miliona evra godišnje. Sindikati, organizacije za zaštitu potrošača i nevladine organizacije za svoje saradnike koji se bave finansijskim temama izdvajaju nešto manje od četiri miliona evra. Ta neravnoteža je veća nego u svim drugim branšama, prenosi CEO. Ta organizacija piše da finansijski lobi ima ogromne resurse i uživa privilegovan pristup donosiocima odluka u EU – a ta situacija predstavlja ozbiljan problem demokratije, protiv koga političari hitno moraju nešto da učine.“

„Uticaj lobista se ostvaruje i kroz takozvane ekspertske grupe koje savetuju komisiju EU pri donošenju zakona. CEO je izračunala da je u različitim radinim grupama za finansijske zakone tokom proteklih pet godina bilo ukupno 70 odsto članova koji su imali direktne veze sa finansijskom industrijom. Samo 0,8 odsto članova je bilo iz redova nevladinih organizacija, a 0,5 odsto su bili predstavnici sindikata. Neki članovi Evorpskog parlamenta su shvatili o kakvom je problemu reč. Zato su 2011. podstakli osnivanje organizacije Fajnens voč na čijem čelu se nalazi bivši bankar Tjeri Filipona. Ona treba da bude neka vrsta protivteže bankarskom lobiju; njen godišnjik budžet iznosi dva miliona evra, što je velika suma za jednu nevladinu organizaciju – ali malo u poređenju sa bankarskim lobijem.“

U nemačkim saveznim ministarstvima i dalje radi „veliki broj spoljnih saradnika, proizilazi iz jednog aktuelnog pregleda Ministarstva unutrašnjih poslova“ u koji je imao uvid list Velt. Prema tom pregledu, u drugoj polovini 2013. godine, u pet ministarstava su radlii takvi saradnici – ukupno njih 39 - što je najmanje otkako je uvedena obaveza ministarstava da prijavljuju takvu vrstu zaposlenih. Najviše ih je bilo 2011. godine kada je bilo 70 ‚spoljnih‘… Iza ovog bezazlenog naziva se kriju uglavnom lobisti - vlada zbog složenosti tema mora da se osloni na pomoć stručnjaka“ baš kao što je to slučaj i u Briselu – „materija je sve kompleksnija, zbog čega se mnogi plaše preteranog uticaja lobista.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković