Moć, seks, novac - pogubna kombinacija?

Ako se pogledaju tekstovi po novinama, može se zaključiti da i u Nemačkoj ima zloupotrebe novca, moći, seksa. Tako, na primer, jedno veliko nemačko osiguravajuće preduzeće puni stranice novina pričom o nagradnom putovanju za svoje zaposlene koji su za svoj agažman u Budimpešti na poklon dobili prostitutke. Te žene su bile tretirane kao roba: svaka je bila obeležena trakom u boji koja je označavala rang menadžera za kojeg je rezervisana. Putne troškove od preko 80.000 evra firma je na kraju još i odbila od poreza.

Da, zaista nema razloga da se, kada se priča o toj temi, upire prstom preko granice. I u Nemačkoj vlada kultura muških viceva i tapšanja po ramenu među muškarcima koji veruju da im moć daje za pravo da prekorače dozvoljene granice.

Pomućena svest

Zašto se određeni muškarci smatraju jednostavno neodoljivim? Očigledno je da im se s povećanjem opsega moći počinje da muti svest o sopstvenoj privlačnosti. Onaj ko je stalno okružen poslušnim podanicima koji blokiraju svaku kritiku, možda s vremenom i sam počne da veruje da je posebno atraktivan i da sebi može da dozvoli više nego drugi. I da prekorači granice. Onak ko je kao alfa mužjak naviknut da stalno slama otpore oko sebe i probija se, ni ne pomišlja da bi – ako želi da dobije nešto na šta polaže pravo - morao to pristojno da zatraži.

Često im se kao olakšavajuća okolnost nalazi argument da ima dovoljno žena koje bi se dobrovoljno upustile u odnose s takvim muškarcima. Naravno da postoje žene koje moć privlači. I naravno da moć može biti privlačna. Ali ima puno žena koje takve napade – ča i kad su samo verbalni – trpe, a da ni ne pokušavaju da se od njih obrane. I to zato što ih je strah da bi eskalacija mogla više da im naškodi nego muškarcima koji su je skrivili.

A ta procena nije baš pogrešna. Činjenica je, naime, da su one manjina u svetu u kojem dominiraju muškarci, muškarci koji se rado solidarišu jedan s drugim. Upravo tu se krije glavni problem. Na rukovodećim položajima u politici i ekonomiji premalo je žena - to važi i za Nemačku. Seks-turizam kao nagrada za angažovanje u firmi verovatno ne bi pao na pamet upravi preduzeća u kojoj sede - žene.

Da li je Nemačka stvarno bolja?

Do sada se ni jedan nemački političar nije spotakao o seksualne eskapade. Razlog za to velikim delom leži u nepisanom pravilu koje do danas važi u nemačkim medijima - privatna sfera političara ne iznosi se u javnost bez njihovog pristanka, pogotovo ako postoje samo glasine, a ne i dokazi o njihovim vanbrančnim aferama. Tek kada je, na primer, bavarski premijer Zehofer sam javno priznao da ima vanbračno dete, mediji su o tome počeli da izveštavaju. I to nimalo nije naškodilo njegovoj karijeri.

Gomilanje aktuelnih slučajeva u kojima se poznata gospoda spotiču o svoj neobuzdani seksualni život pokrenula je javnu raspravu koja se ne može baš tako lako zaustaviti. U Francuskoj je upravo jedan državni sekretar podneo ostavku zbog optužbi da je jednu ženu seksualno napastvovao. Pre hapšenja Stros-Kana to bi u Francuskoj, u kojoj su razni bivši premijeri imali vanbračne afere, bilo nezamislivo. Seksizam tamo, naime, do sada nije bio na stubu srama. Ali, sudski procesi u Milanu i Njujorku osnažili su uverenje da bi prećutkivanje i ignorisanje seksizma trebalo da bude javno diskutovano.

Više žena na vodećim položajima

I još je nešto jasno: treba da bude više žena na vodećim položajima kako bismo stvorili drukčije uzore. To ne znači da su žene per se bolje osobe. Ali kada su šefovske fotelje ravnomerno raspodeljene između muškaraca i žena, onda ima manje mesta za neumesne primedbe i druge oblike seksizma nego što je to slučaj u čisto muškim društvima. Već zbog toga bi bio korak u pravom smeru kada bi Kristin Lagard došla na čelo Međunarodnog monetarnog fonda. Ona će se sigurno pobrinuti za brojne natpise u novinama, ali teško da će među njima biti novi seksualni skandali.

Komentar: Verica Spasovska
Odgovorni urednik: Ivan Đerković