Moć, umetnost, blago

Karlo Veliki je umro pre 1200 godina. Nakon smrti slavljen,1165. je proglašen svecem. Bista Karla iz 14. veka je umetnički izraz idealizovanja cara, koji je pak bio poznat po surovosti prema svojim protivnicima. U Ahenu su otvorene tri izložbe koje prikazuju Karlovo delo.

Na početku njegove vladavine, Karlo je stalno bio u pokretu: vodi rat, nadgleda carstvo, brine se za red. Tek u drugoj polovini njegove vladavine može sebi da dozvoli stalni boravak u svojoj omiljenoj rezidenciji, u Ahenu.

Karlo promoviše umetnost, vrlo često vezanu za religiju. U dvorskoj školi Karla Velikog, nastali su ovi dragoceni radovi od slonovače. Table takozvanog Lorš Jevanđelja se inače čuvaju u Vatikanu - daleko od očiju javnosti.

Muzeji Vatikana su Ahenu pozajmili i ovaj krst od emajla koji je bio u vlasništvu jednog pape. Pozlaćeni bakarni krst prikazuje novorođenog Hrista u jaslama, prilikom kupanja i na krštenju.

Ova kopča je oko 800. godine ukrašavala odeću bogate dame iz holandskog grada Dorestada. Vlasnica je ovaj vredan komad verovatno oko 850. sakrila u bunar od pljačkaša Vikinga. Kopča je 1969. slučajno pronađena.

Više od tri kilograma je težak ovaj pehar vojvode Tasila od Bavarske. Tasilo je pao u nemilost kod Karla koji ga je do kraja života proterao u manastir Kremzminster. Od tada pa sve do danas, tamo se govori o "zlom rođaku Karlu."

Karlo je u svojoj rezidenciji osnovao dve dvorske škole. U njima nastaju bogato ukrašeni liturgijski tekstovi. Najraniji rad za koji je dokazano da je urađen za Karla je ovo jevanđelje. Izuzetan je dobro čitljiv rukopis, od kojeg potiče kompjuterski font Times New Roman.

Izložba govori o tome kako su komadi iz riznice Ahenske katedrale nestajali i ponovo se pojavljivali. Ovu kutijicu od slonovače u kojoj se čuvaju relikvije, Napoleon 1804. odnosi u Pariz. Fabrikant čokoloade i mecena iz Ahena, Peter Ludvig, kupio ju je 1970. i poklonio muzeju u Kelnu.

Ova scena, slika Albrehta Direra, nije nikada mogla da se desi: Karlo nije mogao da nosi krunu kraljeva i careva Svetog Rimskog Carstva – jer je ona napravljena najranije u drugoj polovini 10. veka.

Kada je Karlo umro, 28. januara 814, sahranjen je u antičkom sarkofagu. Tačno 400 godina kasnije, njegove kosti su premeštene u ovaj zlatni kovčeg.