Može li privreda rasti doveka?

U većini zemalja to je merilo napretka i blagostanja. Ukoliko se BDP povećava, smatra se da postoji privredni rast. Ali rast nije isto što i napredak. U obračuvanje BDP-a ne ulazi zagađenje ili požari, koje izazivaju fabrike. Statistički, nema razlike između proizvodnje hrane, pića, i oružja. Osim toga, privredni rast može povećati nejednakosti u društvu – ako bogatstvo ide samo nekolicini.

Sve su to razlozi za preispitivanje ovog modela, smatra ekvadorski ekonomista i biviši ministar energetike Alberto Akosta. Jača privreda ne znači više uživanja u životu. „Svaki oblik rasta ima svoju socijalnu i svoju ekološku stranu. Postoje dobri oblici rasta i postoje i loši“, kaže on. Razvijene zemlje veruju da je napredak dobar sam po sebi, bez obzira na njegove posledice i stvarne potrebe stanovništva. Akosta želi da rast uspori.

Život iznad plate

Težnja ka manjem rastu za većinu ekonomista još uvek je tabu-tema, veruje Petra Pincler, autorka knjige „Sve više nije dovoljno. Od opsesije rastom do bruto društvene sreće“. Ona istupa protiv teze o razvitku bez kraja. „Tradicionalni ekonomisti očekuju gotovo neprekidni rast, koji se nastavlja u nedogled.“ Ali prirodni resursi, kaže autorka, ograničeni su.

Ova spisateljica želi da razdvoji blagostanje od materijalnog bogatstva. Direktna relacija između privrednog napretka i sreće postoji samo u veoma siromašnim zemljama, dok se na određenom nivou bogatstva rast blagostanja zaustavlja: tri automobila ne čine čoveka tri puta srećnijim, nego jedan auto, kaže Pinclerova.

Rast stanovništva i veće plate

Za Gintera Šmita, stručnjaka za prirodne resurse, rast je nezaoblizan. „U bliskoj budućnosti na zemlji će biti devet milijardi ljudi. Osim toga, prihodi rastu u svim zemljama, između ostalog na novim tržištima poput Indije i Kine,“ kaže Šmit. On sumnja da uopšte ima prostora za smanjenje. Kao jedan od zaposlenih u Svetskoj banci, ovaj stručnjak zna kakve su bile posledice nedostatka rasta u Grčkoj. Šmit zaključuje da će želja za napretkom nadjačati brigu za životnu sredinu.

Osim toga, ljudi su po prirodi kreativni, razvijaju nove tehnologije ili štede novac koji se preko banaka preliva u progres - kažu stručnjaci. Šmit veruje da je teško navesti krupne igrače u svetskoj utakmici da prihvate manji rast.

Bolje regulisanje tržišta

Dosta ljudi ipak podržava ideju da se postave granice svetskoj privredi. Na primer, moguće je pri računanju bruto društvenog proizvoda uzeti u obzir faktore poput uništavanja životne sredine. Tako bi se uklonio pritisak na vlade. Novi standardi BDP-a, u kombinaciji sa strožim zakonima za zaštitu prirodne sredine, smanjili bi težnju za rastom po svaku cenu. Nasuprot gledištu predstojeće konferencije Rio-plus-20, pojedini stručnjaci ne veruju da će se takozvana „zelena ekonomija“, sama pobrinuti za održiv rast. Time će se - kažu oni - priroda svesti na predmet trgovine.

Autori: Kristina Ruta / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon