"Moderni sindikati - samo senka nekadašnjih?"

Londonska podzemna železnica dnevno prevozi oko tri miliona putnika. Kada su radnici prošle godine stupili u štrajk, za samo jedan dan nastala je šteta od 60 miliona evra. Privremeni haos vladao je na železnici, u pošti i kod "Britiš Ervejza". Profesorka istorije sindikata, Meri Dejvis, za današnje sindikate u Velikoj Britaniji kaže da su oni samo senka onih nekadašnjih: „1979. godine, britanski sindikati su imali najviše članova – oko 13 miliona. Najjači su, međutim, bili u godinama pre i posle Prvog svetskog rata. Državi sa njima nije bilo lako.“

1926 - najznačajnija godina u istoriji sindikata

Nasilne akcije, koje su podržali komunisti, toliko su potresle državu, da je tadašnji ministar finansija, Vinston Čerčil, izjavio da će, ukoliko država ne razbije štrajk - štrajk razbiti državu. Godinu dana kasnije, štrajkovi su zabranjeni. Druga sudbonosna godina bila je 1979. Meri Dejvis kaže: „Sindikati su bili moćniji nego ikada, laburistički režim nije uspeo da ih suzbije. Posle laburista, na političku scenu su stupili konzervativci na čelu sa Margaret Tačer. Oni su bili mnogo lukaviji: doneli su zakone pomoću kojih su postepeno gušili sindikate. Devalvacija i masovna otpuštanja su bili dodatni faktori zbog kojih je broj članova sindikata sa 13 miliona opao na - sedam miliona.“

Skoro da više nema tradicionalnih sindikata

Ugovori na određeno vreme, jeftine radne snage i mala preduzeća koja ne priznaju sindikate, sve to otežava organizovan sistem sindikata. Čak su se jedno vreme ugledali na nemački savez sindikata, i ponudili usluge tipa pozajmica i osiguranja, što je prema mišljenju Meri Dejvis sasvim neadekvatno za britansku situaciju.

Nedavno je Amerikanac Stjuart Akrof u intervjuu za BBC upozorio na trend koji se pojavio u Sjedinjenim Američkim Državama. Fenomen "razbijanja sindikata" postepeno se širi i u Evropi: „Britanske firme danas angažuju američke savetnike koji rade na tome da radnike odvrate od članstva u sindikatu.“

Moć sindikata ipak raste

Meri Dejvis budućnost britanskih sindikata vidi u dvojim grupama koje su do sada bile zanemarene. Plate žena i članova nacionalnih manjina se znatno razlikuju od plata ostalih zaposlenih. Ni u jednoj drugoj državi Evrope razlike u platama nisu toliko velike kao u Britaniji.

U javnoj službi već se sprema novi štrajk. Žene koje od opština nisu primile punu platu, sada idu na sud. Sada opštine treba da nadoknade plate od nekoliko miliona funti. No, one nemaju dovoljno novca, što znači da će doći do bolnog smanjivanja javnih doprinosa. Neke opštine, međutim, pokušavaju da plate muškaraca smanje na nivo plata koje primaju žene. To je pokrenulo oba pola. Trenutno je Velika Britanija zemlja u kojoj se najmanje štrajkuje. Ali, to bi uskoro moglo da se promeni.