Mogući scenariji klimatskih katastrofa?

Na Institutu za istraživanje posledica promene klime u Potsdamu, 300 naučnika pokušava da shvati kako će se Zemlja razvijati u ovom veku. Težak posao, kaže član Upravnog odbora Fridrih Vilhelm Gerstengarbe:

"Ne postoje prognoze o klimi. To će Vas najverovatnije začuditi. Ali prognoza je uvek precizan opis stanja koje se razvija. Klimatski model jeste jedna 'ako-onda-mašina', što znači, ako se Vaše pretpostavke vremenom promene, imaćete određen rezultat. Znači nema prognoza, već samo scenarija promene klime".

Odgovor je u simulacijama?

Srce Instituta čini veliki računar koji je sa 2.000 procesora među najbržim u svetu. Modeli klime su delom toliko složeni, da je čak i takvim super-računarima potrebno nekoliko meseci da sve preračunaju, kaže naučnik Tim Beringer:

"Modeli su snabdeveni određenim podacima i što manje detalja znamo o stvarima, koje moramo dati modelu sa kojim radimo, utoliko je veća nesigurnost ili greška u rezultatima".

Nije samo ljudski razvoj nepoznanica

Za precizne procene moraju se uzeti u obzir i strujanja mora, vegetacija, ledeni pokrivač, hemija atmosfere i drugi faktori. Međutim naučnici ne razumeju sve te procese. To otežavaju i tzv. "nestabilni" elementi - oblasti i procesi koji vrlo osetljivo reaguju na manje promene klime.

Sa svakom nepoznanicom multiplicira se složenost kompjuterskih simulacija. Scenariji koji proizilaze iz klimatskih modela neverovatno su različiti. Nesporno je da promena klime dovodi do porasta nivoa mora, ubrzanog stvaranja pustinja i ekstremnih vremenskih pojava. Ipak razmere toga ostaju nejasne. Prognoze za porast nivoa mora do 2100. kreću se između 18 i 79 centimetara. Međutim, prognoze za porast temperature su sasvim ujednačene - prosečna temperatura će, prema pozitivnom scenariju, do kraja veka porasti za 1,8 stepeni celzijusa, odnosno za 6,4, ako se znatno ne smanji emisija štetnih gasova.

autori: D. Stute, I. Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević