Zabrinuta sam: tri napada u samo tri meseca. Koliko i kako to može promeniti jednu zemlju? Šta se to događa u mojoj voljenoj, šarenoj Velikoj Britaniji, gde na malom prostoru žive ljudi sa svih strana sveta, uglavnom u mirnom suživotu? Hoće li moja muslimanska komšinica, mlada žena koja hoda na štakama, ponovno biti izložena zlim pogledima, čak i pogrdama na ulici, kao što je bio slučaj nakon poslednjeg napada u Londonu? Hoće li biti još napada, hoćemo li biti nervozni kada nam se dete ukrca u neki autobus?
Više od 30 ljudi je od marta izgubilo živote, prvo u Londonu, pa u Mančesteru, pa opet u Londonu. U poređenju s ostatkom sveta je opasnost od terorizma u Evropi – dakle i u Velikoj Britaniji – još uvek mala. Ali ipak: policija trenutno ima pod nadzorom 3.000 osoba za koje se sumnja da su umešane u terorističke aktivnosti. Tretman terorista se mora promeniti, rekla je Tereza Mej, moraju se voditi „neugodne debate". Ponovno postaju glasni zahtevi da se osumnjičeni jednostavno uhapse i zatvore, bez suđenja. To je tražio na primer i šef desnopopulističkog UKIP-a u predizbornoj kampanji.
Da, mora se nešto preduzeti, ne sme biti tolerancije prema ekstremistima. S tim bi, po mom mišljenju, trebalo početi već u školama koje su u Velikoj Britaniji često verski obojene. Deci se u školama moraju prenositi britanske vrednosti i ni u kojem slučaju pervertirane verzije islama.
Još smislenije i korisnije za zajednički život bi bilo kada škole uopšte ne bi bile određene verom. Bez obzira što većina verskih škola ima miroljubive namere – na ovaj način jednostavno nastaju paralelna društva i plodno tle za netoleranciju i potencijalnu radikalizaciju.
Fokus na borbu protiv terororizma na internetu. Dosta je štednje na policiji, to je važno. Ali pri tom se ne sme zaboraviti da je odlučujuća solidarnost u samom društvu. To sam i sama osetila u Mančesteru nakon napada.
Videla sam tako policajku koja je gore visoko na konju morala dan nakon atentata održavati red u gomili i koja je ipak našla vremena da jednom invalidu u kolicima sa smeškom kaže „Pazi na sebe, dušo.“ Vozač taksija, musliman, još uvek vidno šokiran nije nikako hteo od nas da uzme novac s objašnjenjem da se u ovakvom danu svi moramo držati zajedno: We are all one. Koliko je samo njegovih kolega u noći atentata besplatno prevozilo ranjene u bolnice! Svugde po centru grada su se mogli videti ljubazni siki koji su delili keks, vodu i čips. I Londonci su tokom noći ponudili krevet u svom domu potpunim neznancima koji u haosu više nisu mogli doći do svoje kuće.
Londonski gradonačelnik Sadik Kan je musliman. Njegova poruka glasi: nećemo dati teroristima da pobede. „Ne dajte da moja kćer postane žrtva“, vikala je u kamere očajna majka 15-godišnjakinje ubijene u Mančesteru. Humanost i saosećanje, te dve vrednosti ne smemo izgubiti.