Mormona ima više nego Jevreja

Mormoni, pripadnici Crkve Isusa Hrista - Svetaca poslednjih dana, odnosno Mormonske crkve, sa 14 miliona članova brojno su nadmašili Jevreje kojih ima 13 miliona u svetu.

U Evropi su Mormoni beznačajni, u Nemačkoj ih recimo ima 40.000. Ali ako Romniju u SAD uspe da se izbori sa predrasudama evangelističkih desničara, koji mormone tretiraju kao jeretičku sektu, mada su i jedni drugi na konzervativnoj liniji, onda bi u novembru novi predsednik SAD mogao da bude Mormon.

Mnogi Amerikanci se toga plaše, ne toliko iz teoloških razloga već iz straha od dalje ekspanzije i jačanja crkve koja je u Juti stvorila „kvazi teokratiju“: 80 odsto funkcionera u toj državi su republikanci, 85 odsto su muškarci, 90 odsto su Mormoni, 99 odsto su belci.

Krštenje mrtvih i kolektivna paranoja

Mormonski „Vatikan“ je Solt lejk siti. Jedna od važnih misija ove crkve je krštenje mrtvih. Nepravedno je da oni koji su rođeni pre Džozefa Smita, osnivača ove religije, koji se inače 1844. kandidovao za predsednika SAD, nemaju pravo na večni život.

U jednoj pećini, na dubini od 200 metara Mormoni čuvaju podatke o precima, ljudima širom sveta. Tu se sada nalaze dokumenti oko tri milijarde ljudi. I tako se, u ime svojih mrtvih predaka, u staklenoj krstionici koju na leđima nose dvanaest volova, krste živi mormonski vernici. Posthumna krštenja poznatih ličnosti, kao što su Elvis Prisli, Nepoleon ili Aleksandar Makedonski nisu retkost. Masovno su krštavane i žrtve holokausta, što je posebno izazvalo negativan odjek u javnosti.

Neka vrsta kolektivne paranoje prožima ovu crkvenu organizaciju, delom zbog stalnog proganjanja, a delom ne bi li se zabašurile sumnjive strane osnivača religije. Džozef Smit je bio šarlatan sa kompleksom misionara, čovek koji je tragao za blagom, ( u materijalnom smislu te reči). Osim toga paranoja služi i tome da vernike drži na okupu i onima koji se usude da napuste crkvu, predskazuje se surova smrt i večni mrak. Mormoni su poligamisti, ali su se zbog stalnog pritiska spolja, krajem 19. veka toga delom odrekli. Smit je propovedao da na onom svetu, muškarac ima tim bolju poziciju, što više žena ima. Danas oko 40.000 ljudi u Juti i okolnim državama živi u poligamiji.

Obveznice za večnost

Republika Austrija je pustila u promet obveznice u vrednosti od dve milijarde evra, sa kamatom od 3,84 odsto i u trajanju od 50 godina. To je tržište za specijaliste – piše Frankfurter algemajne cajtung. Austrija je u poslednje vreme bila veoma uspešna u prikupljanju kapitala, tako da je aukcija za obveznice predviđena za februar otkazana i biće održana tek u martu. Čini se da je u vreme krize, puštanje obveznica na 50 godina, veoma hrabar potez. Međutim podaci sa tržišta pokazuju da je potražnja za ovakvim dugoročnim ulaganjima veoma velika.

Mnoge države, uključujući i Nemačku, imaju obveznice kojima rok ističe najkasnije za 30 godina. Međutim, Kina i Meksiko pustile u su u promet obveznice sa trajanjem od 100 godina. O takvom projektu se prošle godine razmišljalo i u SAD, ali za sada od toga nije bilo ništa.

Obveznice u trajanju od 50 godina su retkost, ipak pored Austrije, slične obveznice u Evropi imaju Velika Britanija i Francuska. Kada je reč o firmama, postoji čitav niz onih koje su izdale obveznice u trajanju od 100 godina, mada niko ne zna da li će one, kada dođe vreme za naplatu – uopšte postojati. U takve firme spadaju Koka-kola, IBM, Ford, Motorola.

Ko kupuje takve obveznice?

To su pre svega osiguravajuća društva koja nude osiguranja kapitala i penzioni fondovi. Kamata od oko četiri odsto, kakvu recimo nudi Austrija, veoma je interesantna za pomenute ulagače.

Još jedan specifičan slučaj predstavljaju obveznice „bez roka trajanja“ ili „večne obveznice“. Emitenti, oni koji su ih pustili u promet, imaju doduše mogućnost da ih u unapred određenom roku isplate i povuku sa tržišta.

Istorija „večnih obveznica“ počinje u Velikoj Britaniji i njenim državnim obveznicima iz 1752. koje je sa kamatom od 3, 5 odsto izdao tadašnji premijer Ser Henri Pelam. Tih obveznica više nema, država ih je otkupila, ali još uvek postoje njeni naslednici iz 1923. sa kamatom od 2,5, odsto. S obzirom da je kamata relativno niska, Velika Britanija sigurno neće skoro žuriti da ih otkupi.

Priredila: Dijana Roščić

Odg. urednica: Ivana Ivanović