Moskovska mala rokada

Kada je na Kongresu partije „Jedinstvena Rusija“ Vladimir Putin obznanio da će se kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima i tako samo zameniti poziciju sa dosadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, dobre poznavaoce ruskih prilika u Nemačkoj to nije nimalo iznenadilo. „Među prijatejima i poznanicima sam dobio mnoge opklade“, rekao je rukovodilac Centra „Bertold-Bajc“, Aleksandar Rar.

Saša Tam, rukovodilac moskovske kancelarije fondacije Liberalne stranke „Fridrih-Nojman“, nije iznenađen takvim razvojem događaja, odnosno, Putinovom kandidaturom za izbore naredne godine u martu. Međutim, njega čudi to što je Medvedev spreman da pod Putinovom predsedničkom palicom preuzme mesto premijera. „Da će on postati premijer, do pre nekoliko nedelja sam smatrao nemogućim“, rekao je Tam.

„Medvedevljevo lice bilo je tužno“

Profesor Eberhard Šnajder, iz istraživačke grupe pri berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku, smatra da je vladajući tandem tu odluku doneo tek nedavno. Jer, Medvedev je često govorio kako će se kandidovati na mesto predsjednika i kako bi voleo da zadrži taj položaj. Šnajder je vrlo pažljivo pratio prenose ruskih televizija kada je Putin objavio kandidaturu. „Kada se kamera zaustavila na Medvedevu, njegovo lice bilo je tužno. Morao je da se suzdrži da ne zaplače“.

Samo zbog odredbi ruskog ustava, koji ne dopušta više od dva mandata u nizu, Putin je 2008. napravio pauzu, smatra Aleksandar Rar. Jer, u suštini je i kao najjači predsednik vlade imao moć u svojim rukama. „U zemlji je sve protkano ličnošću Putina. Kako vladajuća oligarhija tako i sve ključne državne upravne strukture. A osim toga on uživa veću popularnost nego Medvedev“, ubeđen je Rar.

Zapad mora da pristane na Putina

Za Sašu Tama se iza Putinove odluke da ponovo preuzme predsedničku funkciju krije strah da Rusiji predstoje teške godine u pogledu socijalne i ekonomske situacije. „On želi da zadrži uzde u svojim rukama i da ima nekoga na koga će svaliti krivicu, a to bi u ovom slučaju mogao da bude premijer“, uveren je rukovodilac moskovske kancelarije Fondacije Fridrih-Nojman.

Ali, čak iako je ruska rokada iz ugla Zapada nedostojna, nedemokratska i oštro kritikovana, zapadne zemlje bi brzo trebalo da uvide da je „Putin najvažniji čovek u Rusiji sa kojim treba razgovarati“, smatra Aleksandar Rar. Eberhard Šnajder iz Fondacije za nauku i politiku iz Berlina to dopunjava: „Velike firme i koncerni žele i dalje da posluju s Rusijom. Mnogi predstavnici ovih kompanija kažu: Putina već znamo, a kada se s njim nešto dogovori, onda to bude i sprovedeno.“

Rusija neće automatski postati autoritarnija

No, kao će izgledati tim Putin/Medvedev na duže staze? Aleksandar Rar misli, da je uloga političkog naslednika obezbeđena za Medvedeva. „Ako on bude dobar premijer u Putinovom predsedničkom mandatu, ima šansu da nakon šest godina ponovo postane šef države.“ S druge strane, Eberhard Šnajder smatra da će Putin ostati na vlasti i nakon prvih šest godina. „To znači do 2014. kada će imati 71 godinu. Po mom mišljenju Rusija će za to vreme pasti na nivo sile srednje veličine“, uveren je Šnajder.

Aleksandar Rar isključuje mogućnost da će Putin nastaviti proces modernizacije koji je započeo Medvedev. Ali, po njegovom mišljenju sadašnji predsjednik, a uskoro novi šef vlade, mogao bi da raspolaže s relativno velikom moći. „Ne mislim da će Putin biti tako moćan predsednik kako mnogi sada pretpostavljaju“, smatra rukovodilac Centra Bertold-Bajvc“. Takođe i Saša Tam iz Fridrih-Nojman fondacije povratak Putina u predsedničku fotelju ne vidi kao automatsko jačanje autoritarnog režima.

Autori: Vjačeslav Jurin / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković