Moskva: 10 godina od „terorističkog“ napada
10. septembar 2009.
Tokom pet dana septembra 1999, u dva bombaška napada dve moskovske višespratnice su kompletno uništene – u njima je poginulo 230 ljudi. Mnogi nisu imali nikakve šanse da se spasu, jer su spavali. Jedna od onih koji su kao nekim čudom preživeli je Katja Manzulič.
„Plafon naše sobe se srušio, samo jedan zid je ostao čitav, svi su vrištali i zvali upomoć – bilo je užasno“.
I učiteljica Ana Pahomova je preživela ovaj napad. Za nju otada povratak u normalan život nije više moguć.
„U ovoj kući su poginuli moji roditelji, moji susedi, prijatelji i učenici. Kompletna zgrada se pretvorila u ruševinu. Sve – šta da vam kažem! Moj život je uništen; on se posle 9. septembra sasvim promenio“.
I dalje nije jasno ko su bili napadači
Kremlj je za napad odmah optužio čečenske separatiste. Malo kasnije, ruska avijacija je bombardovala glavni grad Čečenije Grozni. Zatim su u njega umarširale i ruske kopnene jedinice. Tadašnji premijer Vladimir Putin najavio je uništenje ekstremista.
„Svuda ćemo pratiti teroriste. Ako se pojave na aerodromu – i tamo. Izvinite, ali i ako ih uhvatimo u toaletu, ubijaćemo ih i tamo“, rekao je tada Putin.
No, bilo je ozbiljnih sumnji u zvaničnu verziju prema kojoj su napad izveli čečenski separatisti. Njih su podgrejali događaji u Rjazanu, gde su stanovnici jedne zgrade primetili ljude koji su u nju unosili teške vreće. Alarmirana je policija koja je u vrećama otkrila eksplozivni heksogen i detonator.
Kada su sumnjivci uhapšeni, ispostavilo se da su u pitanju pripadnici ruske tajne službe FSB. Posle toga, ruska vlada je „spustila loptu“ i saopštila da se radilo - o vežbi. Nakon ovih napada, Vladimir Putin je neverovatnom brzinom postao važan faktor na ruskoj političkoj pozornici; samo nekoliko meseci kasnije, Boris Jeljcin mu je ustupio predsedničku fotelju.
autori: Štefan Lak / Saša Bojić
odg. urednik: Sanja Blagojević