"Moskva ostaje težak sused"

Mnogi listovi komentarišu jučerašnji ministarski sastanak NATO. Tako list "Noje osnabriker cajtung" piše: „Zapad sa razlogom osuđuje postupak Rusije prema Gruziji. Ali, za to moralno-političko poštenje postoje granice. Velika sila kao što je Rusija ne sme dugo biti izolovana. U tom slučaju mnogi drugi sukobi ostaju bez rešenja. Kada je reč o borbi protiv terorizma i Avganistanu, NATO i Rusija imaju zajedničke interese. I trebalo bi to iskoristiti na obostranu korist. Ako se to ima u vidu odluku da se obnovi dijalog sa Moskvom trebalo je doneti odavno. Istina, niko ne zna koliko će ruski vrh biti kooperativan. Upotreba preterane sile protiv malog suseda kakav je Gruzija upozorava na oprez i rezerve. Ali, za zapadne saveznike bolje je da se ponovo razgovara, nego da svako ćuti na svojoj strani“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

O istoj temi list "Vestfeliše nahrihten" piše: "Ni u buduće NATO i Kremlj neće pasti u zagrljaj. Ali, obe strane su učinile značajan korak u susret jedna drugoj. Savet NATO – Rusija ponovo će se aktivirati i to je nagoveštaj kraja ledenog doba. I pobeda razuma… Hitno su potrebna rešenja za žarišta kriza kao što su Avganistan, Bliski istok ili iranski nuklearni program i ona su moguća samo u saradnji sa Rusijom. Savet je telo u kome se sa Moskvom može razgovarati o geopolitičkim i strateškim interesima. I isto to važi za gospodu iz Kremlja.“, piše list „Vestfelise nahrihten“.

Novi početak

Najzad "Frankfurter algemajne cajtung" primećuje da i Berlin i Vašington žele novi početak posle svih nesporazuma proteklih godina i nastavlja: „Naravno da je poželjna bolja saradnja Berlina i Vašingtona i ona je od koristi i za Savez u kome odavno nema strateške saglasnosti. Međutim, velike sile Zapada trenutno se ponašaju kao da je dovoljno da SAD i Evropa ponovo govore istim glasom da bi se otklonila sva zla ovog sveta. U stvarnosti, podjednako je važno šta će reći i ostali veliki i srednji saigrači – Rusija i Iran, ali i azijske sile Indija i Kina. Upravo su Rusi proteklih nedelja pokazali o čemu je reč: spremni su na saradnju sa NATO, na primer u Avganistanu, ali samo ako saveznici prihvate postsovjetsko područje kao rusku uticajnu sferu. Moskva, dakle, ostaje težak sused obnovio Savet NATO-Rusija rad ili ne“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

List "Bild" komentariše situaciju u velikoj koaliciji: „Stranke Unije i SPD više nisu sposobne za velike političke poteze ili nemaju baš volje za njih. To se dešavalo sa svakom vladom pola godine uoči izbora. Međutim, u pitanju je nešto drugo – da li će stranke Unije i SPD uspeti zajedničkim snagama da izađu na kraj sa krizom ili će vreme i energija biti protraćeni na solističke nastupe? Na osnovu toga sudiće se o kancelarki i koaliciji, a ne na osnovu osrednjih zakona koje još uspevaju da donesu“, piše list „Bild“.

O istoj temi list "Tiringer algemajne" piše: „Oni još samo administriraju, više ne upravljaju. Ova velika koalicija deluje nemoćno i rasplinuto. Posle tri i po godine savezna vlada deluje potrošeno i – što je najgluplje – to se dešava usred krize i mesecima pre spasa – izbora. Pri tom je sigurno da će spremnost za delovanje biti ponovo stavljena na probu pre priželjkivanih izbora. Postoje problemi čije se rešavanje ne može odlagati – banke, Opel, nezaposlenost – samo administriranje tu nije dovoljno“, upozorava list „Tiringer algemajne“

Štednja ili krediti

Povodom odluke Evropske centralne banke da referentnu kamatnu stopu smanji na 1,5 odsto list "Noje osnabriker cajtung" piše: "Ponovno snižavanje kamatne stope na do sada najniži nivo od male je koristi za oživljavanje privrede. Od mnogo je veće koristi poslovnim bankama. Najnoviju poruku iz Frankfurta one će shvatiti kao povod da štedišama daju manje kamate na njihove uloge. Krediti teško da bi smeli biti jeftiniji. Prvo, jer je zbog krize potražnja manja od ponude. I drugo, ako se izuzmu automobili, premalo je zainteresovanih – umesto da se uzimaju krediti radije se štedi“.

Prvo hapšenje pirata

List "Miteldojče cajtung" bavi se piratima i piše: „Do sada su pripadnici Bundesvera zarobljene pirate jednostavno puštali na slobodu. Međutim, sada je posada fregate „Rajnland-Pfalc“ prvi put uhapsila devetoricu pirata. I odmah je u Berlinu došlo do konfuzije kao da tako nešto nije moglo da se očekuje. Piratima nikako ne sme da se sudi u Nemačkoj, iako je napadnut nemački brod. Naime, pre svega političari stranaka Unije strahuju da kriminalci, kada odsluže kaznu, neće moći biti vraćeni u Somaliju. Zbog toga bi im trebalo suditi u donekle stabilnoj Keniji. U Berlinu očigledno nisu mnogo razmišljali o tome da brodovi ispred obale Somalije imaju policijske zadatke. A policijski zadaci bez sudskog postupka nemaju mnogo smisla – bar ne ako problem želi da se reši poštujući pravo“, piše list „Miteldojče cajtung“.