Mrtve pantalone koje traju tri decenije

Tri decenije pank-roka – povodom svog 30. rođendana Toten Hozen objavili su svoj poslednji album, Balast der Republik – i vratili su se na mesto njihovog prvog koncerta. Kada je mladi bend prvi put nastupio u jednom podrumu u Bremenu, voditelj je pogrešno izgovorio njihovo ime. Frontmen Kampino sada ima 49 godina i ne seća se tačno šta se te noći dešavalo. „Dosta se nejasno sećam tog vremena. Nismo mnogo toga proživeli trezni. Bilo je prosto zabavno da izađemo iz grada i pravimo se važni na jednu noć. Koncerti su bili u drugom planu za nas“, kaže Kampino.

Spavali u krevetu gde je spavao Genšer

Tada su članovi benda živeli u radničkoj četvrti Diseldorfa. Muziku su stvarali iz zabave – otišli bi bilo gde za troškove goriva i prenoćište. 1986. godine svirali su u kući Ernsta Albrehta, koji je tad bio premijer pokrajine Donje Saksonije. Bio je rođendan njegovog sina Bartolda – i žurka je izmakla kontroli. „Dopao nam se nameštaj u Albrehtovoj kući. Ideja da spavamo u istom krevetu u kome je spavao ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer bila je prilično kul. I nismo imali planove za sledećih par dana. Tako da smo sledećeg jutra ostali u krevetu malo duže, dok nismo čuli kako majka napolju kaže: ‘Bartolde, zar nije vreme da tvoji prijatelji odu?’“

Mejnstrim?

Bend je uvek imao smisao za humor. Izveštavali su sa svetskog prvenstva 1990 u Italiji, i ismevali nemačke navijače. Kako su prolazile godine, bend je postajao sve uspešniji. Svi su znali tekst njihovog hit-singla „Hier kommt Alex“. Ali Toten Hozen su odjednom postali mejnstrim – i to se nekim njihovim obožavateljima nije dopalo. „Pre nego što nas tako na prvu loptu osude, rekao bih da je na kraju najvažnije što mi verujemo u ono što radimo i što smo kao grupa imamo strast prema onome što radimo. To je za mene pravi uspeh. Pravi je uspeh što smo ostali prijatelji i što smo uspeli da sačuvamo prijateljstvo svih ovih godina“, kaže Kampino.

Ludnica u Argentini

Ova petorka ima ogroman broj obožavatelja i van Nemačke – naročito u Latinskoj Americi. Zato su 2009. godine objavili i jednu pesmu na španskom. Najveće uporište za Hozen je prestonica Argentine Buenos Aires. „Tamo smo mnogo toga doživeli. Bilo je tuča na ulici kada su rasprodate karte. Svi delovi gradova bili su blokirani kordonima, hapšeno je na stotine ljudi. Jednom se srušila bina... Ali je uvek bilo nešto posebno i spektakularno. Prava je retkost imati normalnu svirku.“

„Uzimali smo mnogo droge“

Srećan 30. rođendan, pevaju obožavatelji svom omiljenom bendu – čak i starim pankerima to je zagrejalo srce. Di Toten Hozen su postali malo pitomiji, kako je vreme prolazilo. „Ponekad je bilo stvarno neverovatno koliko smo droge uzimali. Zamalo nismo slupali kola u ogradu autoputa, pri brzini od 180 kilometara na sat. Drago nam je da smo to preživeli i nastavili dalje. Tada nam je sve bilo dobro i preterivali smo – ali više nije tako danas“, kaže Kampino.

Uprkos 30 godina istorije ove grupe i preko hiljadu održanih koncerata, još uvek se ne vidi kraj za Toten Hozen. Nakon jubilarne turneje kroz dnevne sobe obožavatelja, vratili su se na binu u maju. A na jesen kreću za Južnu Ameriku.

Autori: Kristijan Rohas / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević