Muškarci su nezamenljivi

„Svako peto dete u Nemačkoj odrasta samo sa jednim roditeljem i u 85 odsto slučajeva to je majka“, kaže Matijas Franc, specijalista za psihosomatsku medicinu. Osim toga, veliki broj dece posle razvoda gubi kontakt sa ocem: „Deca razvedenih se često žale da retko viđaju drugog roditelja, po pravilu oca“, kaže sociolog Gerhard Arment.

Majke koje same odgajaju decu preopterećene su svakodnevnim problemima i zbog razvoda imaju osećaj krivice prema detetu. „Te žene, a time i njihova deca, suočeni su sa povećanim zdravstvenim i psihološkim opterećenjem. Sedamdeset procenata žena kaže da je preopterećeno, 30 do 40 odsto izjavljuje da im je potrebna pomoć“, kaže Franc.

Te majke izložene su većem riziku da postanu depresivne i da onda tu depresiju prenesu i na decu. Osim toga, dečaci su često u situaciji da preuzimaju ulogu muškarca što je za njih, naravno, preveliko opterećenje. „Uz to nedostaje im otac kao objekt identifikacije“, kaže Franc.

Značaj oca kao objekta identifikacije za celokupan život muškarca dramatično se potcenjuje. Franc je sa kolegom Elmarom Brelerom istraživao muškarce iz generacije koja je bila pogođena Drugim svetskim ratom. Gotovo trećina muškaraca rođenih između 1933. i 1945. godine, zbog rata, je odrastala bez oca. Sociolozi su utvrdili da su ti muškarci izloženi dva i po puta većem riziku od psihogenih oštećenja – recimo da postanu depresivni. „I to i pola veka kasnije“, kaže Franc. U njihovom slučaju četiri puta je veći rizik da postanu narkomani.

Otac mora da uputi sina u mnoge stvari

„Muškarci su na ovom svetu jednostavno nezamenljivi“, peva Herbert Grenemajer u hitu „Muškarci“. Matijas Franc to potvrđuje sa naučnog stanovišta: „Očevi su nezamenljivi za dečake kada je u pitanju definisanje njihove uloge. Samo oni mogu da im ukažu put kod seksualne identifikacije. Ako to pokuša majka, dečaci se uplaše“, naglašava Franc. Otac ukazuje dečaku i na muški način rešavanja problema i pomaže mu kod odvajanja od majke.

Problem je što dečaci koji odrastaju bez oca teško nalaze objekt identifikacije i van doma. „U jaslicama, dečjim vrtićima i školama – uglavnom rade žene. Tako je rana faza socijalizacije feminizirana“, kaže Franc. Njegov kolega Klaus Hurelman dodaje: „Mladićima se ne posvećuje odgovarajuća pažnja u školi. Oni nisu u stanju da ižive svoju telesnost i agresiju“. A sociolog Valter Holštajn primećuje da umesto toga žene sve više „pišu“ scenario u pedagogiji, ženske osobine sve više postaju norma, a muške odstupanje od te norme. Posledica: mladići prečesto imaju negativan fidbek kada se jednostavno ponašaju kao mladići.

na sledećoj strani:

Muškarcima teško pada razvod

Muškarcima teško pada razvod

Sociolog Gerhard Ament smatra da se više mora učiniti i za očeve. On je anketirao 3.600 razvedenih očeva i utvrdio da muškarci mnogo teže izlaze na kraj sa razvodom nego što se to do sada mislilo.

Činjenica je da 60 do 80 odsto zahteva za razvod podnose žene. Muškarce to, po pravilu, zatiče potpuno nespremne, kaže Ament. Oni jednostavno nisu bili svesni problema, ali ih utoliko teže pogađaju posledice. Četvrtina muškaraca se posle razvoda žali na povremene psihičke probleme, četvrtina čak na stalne. Za mnoge muškarce razvod i gubitak porodice znače rušenje jednog od stubova na kojima se zasniva njihova samosvest: hranioca porodice. Zato se njih 24 odsto potpuno posvećuje poslu, nešto manje (21 odsto) gubi svaki interes za posao, devet procenata daje otkaz.

Interesantno je da muškarci izvor problema vide isključivo u razvodu, mada mnogi problemi imaju dugu predistoriju, što muškarci često ne primećuju. Trećina muškaraca traži psihoterapeutsku pomoć – oni bolje obrazovani odlaze kod psihologa, oni sa nižim stupnjem obrazovanja u ured za mlade, a upravo je u tome problem, „jer u uredu za mlade muškarci ne dobijaju pomoć“, kaže Ament.

Naime, tu su uglavnom zaposlene žene i u njima se muškarci suočavaju upravo sa onim pogledom na svet prema kome su oni krivi za sve. I onda očevi dižu ruke, povlače se i gube kontakt sa decom.

nb/nr/spiegelonline