Muka sa ustavom

Kiler Nahrihten piše:

Varšava protiv ostalog sveta – to ne može na dobro da izadje. Poljska nepopustljivom politikom šteti pre svega samoj sebi. Naravno, kancelarku Angelu Merkel dovodi u vrlo neprijatnu situaciju. Kako može Merkelova kao predsedavajuća Evropske unije da se zauzme za poljske interese kada su toliko egoistični. Najgore će biti ako se sad i drugi šefovi vlada povedu za Poljskom. Obema stranama može samo da se preporuči da spuste loptu.

Manhajmer Morgen konstatuje

Zbog svog krutog stava Poljaci su izolovani što njihovom egu uopšte ne smeta. Ukoliko i dalje budu stajali iza veta to neće škoditi samo procesu evropskog ujedinjavanja nego će i Varšava platiti visoku cenu. Sami sebe udaljavuju od Evrope. Osnivači Evropske unije su iz evropske tragedije naučili da treba zajednički delovati. Sve dok Poljska bude radila po starom ostaće na periferiji.

Vestfeliše Ancajger piše:

Diplomatija ima svoje granice. Da li bi to zaista predstavljalo lični poraz ako Angela Merkel usaglašavanje oko prava glasa u Evropskoj uniji prepusti Portugalu, kao signal da Evropska unija nije podložna ucenama. Diplomatija ne sme da predstavlja batinu. Mora da ostavi mogućnost Evropskoj uniji da ima jednog kočničara poput Poljske zbog podsećanja da Evropa ima širom otvorena vrata. Ka unutra kao i ka spolja.

Zidojče Cajtung predlaže različite evropske integracione modele:

Svaka država Evropske unije koja to želi treba da bude u jezgru Evrope. Svaka ona koja, kao Poljska želi da zadrži što više suverenosti ne sme se primoravati da daje više nego što želi. Princip Evropske unije koji glasi -Svi ili niko- više ne odgovora potrebama država i naroda. Koči napredak i uspeh Evrope i vodi u krizu.

Frenkišer Tag iz Bamberga zaključuje:

Evropska unija se opet nalazi pred krizom. Možda bi neuspeh sastanka na vrhu mogao da ima i dobre posledice. U tom slučaju bi bilo jasno ko u Evropi i koliko prihvata Evropu. Poljska bi mogla sama sebe da ograniči i da za to okrivi Nemačku. Druge države će same izvući svoje zaključke. I onda se okrenuti ka drugoj obali na koju niko nije hteo. Na horizontu je Evropa različitih brzina, a time i povratak starom jezgru Evropske unije.

Iznenadjujuća pobeda konzervativaca u Francuskoj takodje je tema nemačke štampe. U berlinskm Tagescajtungu čitamo.

Sarkozi ima većinu i preko svog prijatelja Fransoa Fijona može da vlada. Medjutim, neće moći to da radi brzinom koju je najavio. Ima problem sa unutar stranačkom podelom vlasti. Alen Žipe je izgubio na izborima i ne može da bude ministar. Žipe je predvodnik Širakovog krila u stranci bez koga ne može da vlada nijedan predsednik ili premijer.

Nemački dnevnici u današnjim izdanjima pišu i o hapšenju haškog optuženika Vlastimira Djordjevića. Franfurter Algemajne pod naslovom ”Lažni Karadžić” izveštava:

Hapšenjem još jednog haškog optuženika lista Karle del Ponte spala je na ”srpski kvartet”. Osim Karadžića i Mladića tu su i Goran Hadžić i bosansko hercegovački komandant policije Stojan Župljanin. Bilo bi lepo da je Karla Del Ponte zaista mogla da izvesti da je uhapšen pravi Karadžić medjutim, reč je samo o Djordjeviću koji se krio pod lažnim imenom – Novica Karadžić. Djordjević je drugi haški optuženik koje je uhapšen od formiranja vlade u Srbiji sredinom maja.