Muke Zelenih u Srbiji

Kafe „Green“ je naizgled običan kafe u centru Beograda. Razlikuje ga njegova namena: polovina prostora je ugostiteljski objekat, a druga polovina su kancelarije Zelene omladine Srbije. Ugostiteljske usluge omogućavaju preko potreban novac za širenje „zelenih“ ideja. Daleko najskuplje piće u ponudi je Coca Cola; kupujući skupu Coca Colu finansiraćete neku od akcija Zelene omladine. Ljubazni domaćini će vam na rastanku svoje kontakte zapisati na komadiću iskorišćenog fax papira. Štampanje vizit karata je zabranjeno u ovoj organizaciji.

Političke ideje ’zelenih’ i ekologija u Srbiji po svemu podsećaju na kafe „Green“: smešten je u sporednoj uličici, s kancelarijom u podrumu bez prozora i prirodnog svetla. Milan Mitrović, muški portparol Zelene omladine Srbije, za Radio Dojče Vele kaže da društvena klima kojom dominiraju velike državne i nacionalne teme ne pogoduje promociji ekoloških tema:

„Za ’zelene’ je potreban neki politički prostor gde ljudi ipak mogu da rade za svoja uverenja; mi imamo razne probleme, egzistencijalne, evo i problem Kosova koji nas muče, tako da politička podloga nije ustvari dobra za neki jači udeo ’zelenih’ u političkoj strukturi Srbije“.

Srđa Popović se kao političar iz Demokratske stranke (DS) bavi ekologijom; bio je savetnik za ekologiju u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Popović za Dojče Vele kaže da mediji i političari ekologiju u Srbiji posmatraju na nivou incidenta. On stoga smatra da je skoro nemoguće da u Srbiji stranke zelenih uspeju da ostvare političku moć kakvu te stranke imaju u pojedinim evropskim zemljama:

„Kako budu shvatali kompanije, političari i mediji da je to svetska tema, a postoji taj trend, tako će velike partije ustvari implementirati deo toga u svoj politički program. Ja to očekujem pre svega od partija levog centra i eventualno levice znači od Demokratske stranke, G17 Plus i Liberalno-demokratske partije. Ne očekujem to od drugih, iz više razloga, a najpre stoga što će njima još dugo nacionalna demagogija biti tema“.

Milan Mitrović dodaje da ekološku sliku Srbije umnogome ugrožava i široko rasprostranjena korupcija:

„Pogledajte šta se dešava sa Beogradom, čak i Novim Sadom, sa ovim ja to zovem i smem da kažem urbanim mafijama. Svako grabi kako stigne, na ko zna koje načine, to već ne smem da pričam, ruši se sve što može, svaka zelena površina se pretvara u ove popularne stambeno-poslovne jedinice. To je jako veliki problem i niko nema nameru da mu stane na put“.

Ekološki problemi Srbije su po rečima Srđe Popovića nedostatak jasne državne politike, zatim nasleđeni problemi ekoloških crnih tačaka, i nizak nivo ekološke edukacije. Svest građana o ekologiji je pri tome veoma specifična:

„Vi imate svest ljudi da će reka sve da odnese. Vi imate svest ljudi koji bace automobil „fiću“ u potok. Vi imate čuvenu teoriju kako nastaju divlje deponije: dođem ja i bacim šporet, i onda ti prođeš pored toga kolima, vidiš da sam ja bacio šporet i kažeš ’aha neko je već nešto bacio’ i onda i ti baciš. I vi ste se kroz koloniju pikavaca probili da biste ušli u Makedonsku ulicu u centru Beograda. To ne može država, znači to moraju ljudi. Znači, ljudi imaju svest da su to bitne teme, imaju strah od tih tema, dakle postoji osnov za njihovu edukaciju, ali sa druge strane njihova ekološka svest se svodi na to da to neko drugi treba da počisti“.