Muslimani ujedinjeno protiv prezira i laži
9. septembar 2010.
Na susret u Vašingtonu je pozvala islamska zajednica u Severnoj Americi, zbrinuta zbog antimuslimanskog raspoloženja kod stanovništva i u medijima. Javna debata je isprovocirana planovima da se na mestu gde su nekada bile kule bliznakinje napravi islamski centar sa džamijom i poziv jednog sveštenika da se 11.9. spali kuran.
Predstavnici više od 30 religijskih zajednica nisu raspravljali o tome da li je odluka o izgradnji džamije u Njujorku ispravna i razumna. Oni su diskutovali o suštini problema, izjavio je afro-američki baptista, pastor Džerald Durli iznoseći zajedničko saopštenje sa skupa.
„Okupili smo se ovde, u prestonici naše velike zemlje, da se kao verski lideri suprotstavimo preziru, lažnim informacijama i nesumnjivoj verskoj netoleranciji uperenoj protiv muslimanske zajednice u Americi.”
Izgradnja džamije izraz verske slobode
Pobornici ideje o izgradnji džamije u blizini mesta gde su u Njujorku srušene kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, smatraju da ta ideja predstavlja izraz verske slobode i mogućnost za kulturnu interakciju. Protivnici, međutim, ističu da bi to bila ne samo loša odluka, već i svojevrsna uvreda. Na taj način bi, smatraju, sećanje na žrtve terorističkog napada 11. septembra bilo bi uprljano, a i sama džamija bi, kažu, bila stecište potencijalnih terorista.
Takvi protesti postaju sve glasniji i sve agresivniji – priča se da je jedan njujorški taksista izboden nožem samo zato što je musliman, a jedan sveštenik sa Floride poziva na protest protiv radikalnih muslimana 11. septembra i na spaljivanje Kurana. Rabin Dejvid Saperstajn, direktor Unije za reformisani judaizam kaže:
„Mi znamo šta znači kada vas ljudi napadaju verbalno, fizički i na druge načine. Tako nešto ne sme se dogoditi ovde u Americi u 2010. godini.“
Napadi na muslimane nisu upereni samo protiv zagarantovanih prava i verskih sloboda, oni su upereni protiv vrednosti koje zastupaju sve verske zajednice, rekao je, vidno potresen, sveštenik Ričard Čižik
„Kao pripadnik evangelističke zajednice kažem svima koji tako nešto čine: Vi sramotite ime Isusa Hrista i njegovu zapovest - ljubi bližnjeg svoga.“
Zabrinuti su čak i u Pentagonu
General Dejvid Petreus, vrhovni komandant međunarodnih snaga u Avganistanu kaže da bi talibani i drugi ekstremisti mogli da iskoriste to što se Kuran spaljuje, u sopstvene propagande svrhe. „To bi moglo da izazove ozbiljne probleme i da dovede u opasnost naše vojnike i napore koje tamo ulažemo“, izjavio je Petreus.
I dok predsednik Barak Obama izjavljuje da ne želi da se izjašnjava o tome da li je odluka o izgradnji džamije dobra ili ne, dotle se gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg žestoko zalaže za tu ideju. „Pretpostaviti da su svi pripadnici Islama odgovorni za ono što se dogodilo, je nefer i neamerički.“
Rečima da je to „sramotno“, spaljivanje Kurana osudila je i američka državna sekretarka Hilari Klinton u svom govoru u utorak (7.9.) na večeri povodom Ramazana. „Naša posvećenost verskoj toleranciji seže sve do osnivanja naše nacije. Mnogi znaju da je Džordž Vašington 1790. godine u sinagogi na Rod ajlendu zapisao: ’Ova zemlja neće dozvoliti versku netoleranciju niti bilo kakvu vrstu progona’.“
Reči podrške raduju muslimane u SAD
Ingrid Matrson, predsednica Islamske zajednice Severne Amerike živi u Konektikatu i kaže da su u tom gradu deci muslimana na putu do džamije dobacivali. Saopštenje verskih lidera u Vašingtonu za nju je, kaže, pozitivan znak. „Mnogi muslimani u SAD osećaju se izolovanim i nesigurnim. Danas se međutim osećam kao da sam među prijateljima, među ljudima koji su na mojoj strani.“
Ipak, ona priznaje da je teško boriti se protiv senzacionalističkih snimaka na televiziji, kao što je recimo spaljivanje Kurana. „Možda spaljivanje, vikanje i protestovanje na tim snimcima izgleda dramatično, ali to nije pravo stanje stvari u društvu. Mnogo je više onog dobrog, mnogo je više dobrih odnosa među pripadnicima različitih religijskih zajednica. Na sreću mnogi ljudi imaju sopstveno, lično iskustvo u tome i zato takve slike nemaju veliki uticaj.“
Da bi izbegli da se o njima stvara negativna slika, mnogi muslimani ove godine odrekli su se javne proslave kraja Ramazana – koji ove godine za mnoge pada baš 11. septembra.
Autori: K. Bergman, I. Đerković
Odg. urednik: N. Jakovljević