Muzička industrija: SAD jače od cele Evrope

Šteta što u muzičkoj industriji nema jedanaesteraca, imajući u vidu da su se Nemci približili Englezima kao nikada do sada. Šta je tu je – Britanci su i u 2009. godini ostali treća muzička sila u svetu – sa milijardu i po funti prihoda, a Nemci četvrta – sa milijardu i po evra.

Na izveštaj Međunarodne federacije fonografske industrije, Štefan Mihalk, šef nemačkog Saveza za muzičku industriju, gleda ipak pozitivno. Nemačka je u prvoj polovini 2009. imala bolji promet u prodaji muzičkih izdanja od Velike Britanije, kaže on i dodaje: „Engleze su spasili iznenađujuće visoki prihodi u drugoj polovini te godine.“

Pa ipak, ako je lista najuticajnijih zemalja u muzičkoj industriji prava slika prilika na svetskom muzičkom tržištu, Nemci bi zapravo trebalo da budu zabrinuti, budući da je zarada od prodaje muzičkih izdanja u 2009. bila manja za tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Jer, Britanci su u plusu, za skoro dva procenta.

Američko tržište nedodirljivo

Amerikanci su i dalje ubedljivo u vođstvu sa prihodom od 4.600.000.000 dolara. Jeste da su im Japanci po prodaji muzičkih izdanja (od kompakt diskova, preko mp3 pesama, do muzike za mobilne telefone) odmah za petama sa četiri milijarde, ali ako se u obzir uzmu apsolutno svi prihodi u muzičkoj branši, uključujući i naplatu prava izvođenja i emitovanja, SAD su ostvarile promet kao Japan, Velika Britanija i Nemačka zajedno – osam milijardi dolara! Ukupan obrt svih zemalja u muzičkoj industriji dostiže, primera radi, cifru od 30 milijardi dolara.

Najveća je ironija u tome što Evropa i dalje nije u poziciji da se suprotstavi dominaciji američkog muzičkog tržišta. Jer tek kada se saberu prihodi Engleza, Nemaca, Francuza, Holanđana, Italijana i Španaca – dakle svih evropskih zemalja koje su uspele da obezbede plasman među deset najuticajnijih u muzičkoj branši, dobija se relativno pristojna i konkurentna suma od 6,7 milijardi dolara.

Doduše, ako se izostavi priča o večitom muzičkom derbiju između EU i SAD, u kojem Evropljani konstantno gube, dobre vesti u muzičkoj branši stižu za sve. Prodaja onlajn muzičkih izdanja je i dalje u porastu! S druge strane, bez prodaje standardnog ili, kako ga još zovu, „fizičkog“ nosača zvuka (kompakt diskova), muzičke industrije ne bi ni bilo. U Nemačkoj je kupovina u muzičkim onlajn prodavnicama sada na nivou od deset odsto, u Britaniji – 19, a u Americi zavidna – 43 odsto. Međutim, u odnosu na prethodnu godinu, prodaja onlajn izdanja je u Evropi skočila za 30, a u SAD za svega jedan odsto.

Poskupljuju kompakt diskovi?

Da situacija u muzičkoj branši i nije tako sjajna, potvrđuje i jedna loša vest. Naima, cene polikarbonata, glavnog materijala u proizvodnji kompakt diskova, porasle su za 25 odsto, a cene polimera od kojeg se pravi ambalaža za diskove – čak za 50 odsto. I nikl koji je u procesu proizvodnje ovog nosača zvuka neophodan, poskupeo je za 40 odsto.

„Situacija je izuzetno teška“, izjavio je Mihael Gutovski, šef nemačke firme Infodisk. Izdavači i proizvođači kompakt diskova i dalje pokrivanjem troškova u drugim segmentima proizvodnje pokušavaju da spreče poskupljenje muzičkih izdanja na evropskom tržištu. U ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može da kaže, koliko će im to još poći za rukom.

Priredio: Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević