Muzika podelila Belgijance

Ljudima se načelno dopada ideja javnog prevoznika o emitovanje muzike na stanicama metroa. „Mislim da je to dobra ideja, jer dokazano je da muzika razvija i umiruje neurovegetativne reflekse. Zašto da ne? Ljudi su u žurbi i stresu. Za mene je bolje sa muzikom nego - bez ičega. Mnogo je bolja nego ona bum-bum muzika", kaže jedna mlada Belgijanka i ode u briselski metro, bez koga bi u metropoli došlo do potpunog saobraćajnog kolapsa. Veliki broj građana Brisela koristi metro, koji ih prevozi na posao, u škole, na fakultete.

Stanice metroa su sve drugo samo ne dosadne. One imaju identitet i oživljavaju istoriju Belgije. Tu se vide "Belgika", prvi brod koji je prezimio na Antarktiku, Edi Merks, slavni biciklista, Žak Brel, šansonjer, pa Viktor Horta, arhitekta jugendstila. Svaka stanica ima svoju posebnu atmosferu, što i putnicima često olakšava orijentaciju.

Od 2005. u stanicama svira i muzika, čuju se pre svega engleski, italijanski ili španski hitovi, i to od 5 sati ujutro. An van Hame, portparol Javnog gradskog saobraćaja u Briselu, ubeđena je: „Putnici vole modernu muziku, jer oni se kreću od tačke A ka tački B, a mi pokušavamo da im učinimo putovanje što prijatnijim i atraktivnijim".

No, umesto opuštanja, došlo je do svađe

Flamanci su se žalili da se čuje premalo flamanskih pesama - a previše francuskih. Iako je Brisel dvojezični grad, dominantan jezik je francuski. Ovaj mladić je tužan: „To je šteta, to je idiotija. Zaista je šteta to što jezik muzike, strane ili belgijske, postaje problem".

Ne može se svima udovoljiti. Nadležni za muziku u preduzeću za javni gradski saobraćaj, početkom godine su napravili eksperiment i pustili da svira samo inostrana muzika. Ni to se nije dopalo putnicima.

Možda je najbolje voziti se posle 9 sati uveče, jer od 9 se u metroima pušta samo klasična muzika koja bi trebalo da smiruje ljude. A i da skrene pažnju putnika sa netačnosti metroa.

Autori: Alen Legović, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon