Muzika sa bezvizne Planete Paprika

Štefan Hantel je karijeru započeo u mračnim podrumima gde je već kao učenik radio kao DJ. „Raditi kao DJ je uzbudljivo, među ljudima si i možeš, da tako kažem, da kreiraš male senzacije.“

Šantel je od početka bio više od običnog DJ-a jer je već imao muzičko iskustvo. Iz Frankfurta je otišao u Pariz gde je otvorio svoj vlastiti klub i publici puštao downbeat. Onda je, 2002. godine, u potrazi za svojim korenima posetio Bukovinu odakle su potekli njegovi baba i deda, multinacionalnu oblast između Rumunije i Ukrajine, gde odzvanjaju romski gudački orkestri. Ova muzika začarala je Šantala.

„Nikad nisam hteo da pravim balkansku muziku, hteo sam da pokušam da pravim muziku koja zadovoljava moju potrebu za hedonizmom i pop kulturom. Dakle, ne radi se muzejskoj muzici. Sa druge strane sam hteo da to bude muzika koja sadrži moja sećanja na detinjstvo i melodije i ritmove koje sam slušao. Sve to sam hteo da prevedem na jezik muzike koji prezentuje svet u kojem se ja krećem, između Istoka i Zapada.“

Planeta Paprika

Što je poželeo, to je 2002. godine i uradio. Štefan Hantel, poznat pod umetničkim imenom Šantel, u pozorištu u Frankfurtu pozvao je publiku u Bukovina klub. U miksu koji je osmislio, pomešao je elektronsku dens muziku sa tradicionalnim aranžmanima iz jugoistočne Evrope. Publika je bila oduševljena. Ono što je pri prvom slušanju zvučalo kao asocijacija na votku i folklornu muziku, brzo se pokazalo kao muzika van svih dogmi i granica.

„Planeta Paprika“ je nastala iz Šantelovog protesta zbog stalnih pitanja o njegovoj nacionalnosti, i zbog činjenice da su srpski muzičari, članovi njegovog orkestra, na turnejama neprestano morali da ispisuju formulare za dobijanje vize. Neki koncerti su otkazani jer muzičari nisu dobili vizu.

„Onda je nastala stvar ‘I am coming from Planet Paprika, I am doing music without passport control’. (Dolazim sa planete Paprika, pravim muziku bez pasoške kontrole) Naravno da je to ironično, ne postoji Planeta Paprika ali postoji moja vizija o mestu gde se neće uvek iznova postavljati pitanje o nacionalnosti, nego ćemo svi biti samo ljudi.“

Protiv političkih poruka u muzici

Bez obzira na činjenicu da je Šantel u mnogim zemljama velika zvezda, mediji ga ignorišu, što ovog muzičara ljuti: „Reč je o sledećoj kategoriji, otprilike: mi nismo nemački bend zato što pravimo nekakvu balkansku muziku. Mi smo deo skrajnute kulture jer se ne pojavljujemo u medijima, nas je, hvala Bogu, proslavio Internet. Ipak, mi jesmo nemački bend, bez obzira što to može apsurdno da zvuči, mi predstavljamo kulturnu atmosferu ove zemlje.“

U inostranstvu je Šantel već odavno priznat, u jugoistočnoj Evropi je nastao toliki broj plagijata njegove muzike da to ovom muzičaru, kako sam kaže, laska. „Mogla bi se napraviti čitava radio emisija od tih plagijata. Za ono što smo postigli bio je neophodan enormni napor, veoma sam zahvalan i ponosan zbog sadašnjeg poretka stvari.“

Šantel i njegov orkestar održavaju godišnje veliki broj koncerata bez obzira na birokratske prepreke. Odavno je iz DJ Šantela nastao punokrvni muzičar koji peva i svira gitaru. Svi ga prepoznaju po krznenoj kapi koju nosi. „Ja sam protiv poruka u muzici, kao i sličnih visokih političkih ciljeva, mi jednostavno hoćemo da pravimo dobru muziku. Naš koncert je poslednji bastion slobode, našoj publici pruža mogućnost da provedu nekoliko sati bez svakodnevnih ograničenja.“

Autori: Suzane Kords / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević