„Naši“ u Bundestagu

Josip Juratović, rodom iz Koprivnice u Hrvatskoj, u Nemačku je stigao sa talasom takozvanih „gastarbajtera“, radnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su sedamdesetih godina „trbuhom za kruhom“ u Nemačku odlazili na privremeni rad. Josip Juratović napravio je vremenom neviđen uspon u svojoj karijeri, zahvaljujući političkom angažmanu. Od fabričkog radnika dolazi do mesta stranačkog poslanika u državnom parlamentu.

Juratović je već 25 godina član nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) i stranački veoma aktivan na pokrajinskom i opštinskom nivou. Izabran je za poslanika stranke u Donjem domu nemačkog parlamenta (Bundestagu) 2005. godine.

I pored činjenice da su socijaldemokrate na nedavno održanim opštim izborima u Nemačkoj zabeležile znatan pad glasova, Juratović je ponovo imenovan za poslanika i u novom mandatu. U izjavi za Dojče vele kaže:

„Ima ljudi koji su me birali u parlament upravo zato što sam radnik, što sam neko ko je sedam godina radio u automobilskoj industriji na traci, ko je praktično kroz rad i životno zalaganje stekao poštovanje i dobio 60.000 glasova u mojoj izbornoj jedinici.“

„Lobiranje za Balkan u nemačkom parlamentu“

Od 18 poslanika stranog porekla u nemačkom parlamentu, zvučno ime nosi i tridesetogodišnji Oliver Lukšić. Prezime nosi od svog dede koji je poreklom Crnogorac, iz Sutomora kod Bara.

Lukšić je od 2000. godine član nemačkih mladih liberala. Školovao se u Francuskoj i Engleskoj, a posljednjih godina radio je u Briselu pri evropskim institucijama. Lukšić ne govori jezik svojih predaka, ali će i to, kaže, vremenom da nadoknadi.

„Za mene, kao novog poslanika, sada je važno da se priključim jednoj od parlamentarnih grupa koje su u prvom planu zadužene za međunarodne odnose i saradnju sa stranim parlamentima. Ja želim da u parlamentu oživim temu Balkan i da u toj oblasti dam svoj doprinos. Balkan me veoma zanima, upravo zbog mojih predaka.“

„U politici nevažno da li si Josip ili Hans“

Od ukupnog procenta stranaca u Nemačkoj koji su zadržali državljanstvo svoje matične zemlje, 14 odsto čine građani sa prostora bivše Jugoslavije. Iako su procentualno druga grupa po veličini, stručnjaci smatraju da nisu dovoljno zastupljeni u političkim strukturama. Josip Juratović objašnjava i zašto:

„To je problem iz prošlosti, jer su u Nemačku uglavnom dolazili stranci, ona gastarbajterska struktura, koja je došla privremeno i koja se o politici nije puno brinula. Smatrali su da je to stvar Nemaca. U međuvremenu se ta slika promenila kroz drugu i treću generaciju koja je dosta svesna da je deo tog društva. Jako je štetno i negativno za buduće generacije reći da mi nemamo šanse zato što smo stranci. Dakle, nema nikakve veze da li se ja zovem Josip ili Hans, nego je pre svega važno pitanje zalaganja.“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković