Na Bliskom istoku se ipak pregovora

Abas je dugo smatran za uzdržanog i neodlučnog političara, međutim od kako je nastupio pred UN, tražeći prijem Palestine u tu svetsku zajednicu, njegov ugled među Palestincima je značajno porastao. Izrael i mnoge zapadne zemlje pokušali su da spreče inicijativu palestinskog predsednika i insistirali su na nastavku, makar posrednih pregovora, posle više od godinu dana. Takozvani Bliskoistočni kvartet, koji se sastoji od Sjedinjenih Država, Rusije, EU i UN, trebalo bi da posreduje kako bi do kraja sledeće godine došlo do sporazuma između Izraelaca i Palestinaca.

Rupreht Polenc, predsednik Spoljnopolitičkog odbora u Bundestagu, još uvek gaji samo oprezni optimizam: „Očekivanja nisu prevelika, nažalost, i to iz više razloga. Naravno da uvek postoji nada, da se indirektni pregovori pretvore direktni dijalog.“

Upravo to se prethodnih godina nije desilo, zbog velikih razlika između Izraelaca i Palestinaca. U poslednjih godinu dana mirovni pregovori nisu uspeli, između ostalog i zbog toga što je Izrael nastavio izgradnju naselja, kaže Martin Bek, stručnjak za Bliski Istok i šef kancelarije fondacije Konrad Adenauer u Jordanu.

„Izrael je pokazao da ne želi da se povinuje zahtevu Palestinca, da se prekine sa izgradnjom novih naselja. I obrnuto, Palestinci su, naravno, svojim zahtevom da budu priznati kao država unutar granica iz 1967, demonstrirali da imaju sasvim drugačije ambicije od onih koje je Izrael trenutno spreman da ispuni. Zbog toga su pozicije ekstremno udaljene. I naravno da to nije dobra startna pozicija za bilateralne pregovore.“

Razgovori, ali ne kao do sada

Rupreht Polenc vidi još jedan problem: u prošlosti su više puta poverljive informacije iz razgovora procurile u javnost, i zbog toga su obe strane sada nevoljne čine ustupke: „Prepreku vidim i u tome što se posle poslednjih pregovora, mada samo putem Vikiliksa, saznalo ko je šta rekao. Zbog toga su po mom mišljenju u budućnosti nemogući pregovori u tradicionalnom smislu. Jer razgovori naravno imaju različite faze i obe strane moraju biti sigurne, da ono što je sugerisano kao mogući ustupak, neće sledećeg dana osvanuti u novinama.“

Razmene zarobljenika, koje su poslednje nedelje dominirale medijima, Polenc vidi kao pozitivan signal za indirektne pregovore. Međutim, neki posmatrači strahuju da su razmene zarobljenika ojačale pozicije izraelskog premijera benjamina Netanjahua i radikalnih islamista Hamasa. Osim toga, Hamas i umereniji Fatah Mahmuda Abasa poslednjih nekoliko godina, retko su sarađivali. Čak i kada bi po pitanju mirovnih pregovora našli zajednički jezik, to ne bi naročito povećalo šansu da pregovori sa Izrelom budu uspešni, smatra Martin Bek.

Autorke: Ane Almeling / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković