Na muci se…

Savezna vlada dala je garantije nemačkim bankama u vrednosti od 500 milijardi evra, izdvojila je 12 milijardi za obnovu javnih zgrada, fabrika i škola i daje olakšice za privatne investicije tokom sledeće dve godine. Angela Merkel razmatra i mogućnost subvencija za nemačku automobilsku industriju i kaže da želi da „drži sve opcije otvorenim“.

Kako je 2009. izborna godina Angela Merkel čuva „u rukavu“ adut – poreske olakšice.

Sastanak bez kancelarke

Međutim, mere koje je do sada preduzeo Berlin nisu zadovoljile ni Pariz, ni London, ni Brisel. Tamo su ljuti, jer kancelarka nije spremna na obiman domaći program podsticanja konjunkture, a neće da učestvuje ni u fondu od 200 milijardi evra koji je zamislio Žoze Manuel Baroso, predsednik Evropske komisije, namenjen zaštiti EU od finansijske krize.

Baroso, Sarkozi i Braun otišli su čak tako daleko da su demonstrativno u ponedeljak održali sastanak u Londonu na koji nisu pozvali predsednicu nemačke vlade. Imajući u vidu da je na takav način dobila korpu teško je očekivati da će Merkelova popustiti. Kako ima najviše stanovnika među 27 članica Nemačka najviše izdvaja za budžet EU. To znači da bi nemački poreski obveznici platili 20 procenata bilo kakvog novog fonda za zaštitu od potresa na svetskim finansijskim i ostalim tržištima.

Infrastruktura i izvoz

Teško bi se moglo reći da je Angela Merkel antievropski raspoložena posle svih napora koje je uložila za spasavanje sporazuma iz Lisabona ili definisanje zajedničke politike zaštite klime. Međutim, kako kažu analitičari, finansijska kriza je pokazala da je kancelarka spremna da se sukobi sa Briselom štiteći nacionalne interese. Naime, nakon što su koliko-toliko doveli u red domaće finansije ni Merkelova, ni njen ministar finansija, socijaldemokrata, Per Štajnbrik nisu spremni da rizikuju da im Brisel pokvari posao.

Međutim, ima još jedan razlog za uzdržanost – Komisija planira da najveći deo novca iz fonda solidarnosti uloži u velike infrastrukturne projekte. Ali, izgradnja puteva, železnica ili tunela slabo pomaže izvozno orijentisanim kompanijama (i zemljama) da obezbede nova tržišta, a mada u Parizu i Londonu kažu da je Berlin izolovan u EU, navodno su i Holandija, Poljska i više skandinavskih zemalja podjednako skeptični prema planovima Evropske komisije kao i Nemačka.