Na pedalama u proleće

U Nemačkoj praktično svako ima bicikl: na nešto više od 80 miliona stanovnika, ima 71 milion bicikala, a stalno se prodaju i novi. Prema nedavnom istraživanju agencije „Forsa“, vožnja biciklom u toj zemlji popularnija je od šetnje i planinarenja, a jedna od najčešćih odluka Nemaca za novu 2014. godinu, bila je: „provodiću više vremena na biciklu“.

Nemačke firme prošle godine su proizvele čak 2,16 miliona bicikala, a više od polovine su izvezle u inostranstvo, pre svega u Holandiju, ali i u Poljsku i Austriju. Istovremeno, u Nemačku je uvezeno 2,87 miliona bicikala. Nešto više od polovine stiglo je iz zemalja Evropske unije, a 49 odsto iz Azije, uglavnom iz Kambodže i sa Tajlanda.

„Nemačka proizvodnja može veoma dobro da se takmiči sa uvozom. Kvalitetni proizvodi Made in Germany i u ovom sektoru su veoma traženi“, kaže Zigfrid Nojberger, izvršni direktor nemačkog Biciklističkog udruženja (ZIV). Mnoga nemačka preduzeća proizvodnju su preselila u druge evropske zemlje, na primer u Mađarsku, Češku ili u Poljsku, pa i o tome treba voditi računa kada se obračunava odnos uvoza i izvoza.

Brdski i e-bicikli u trendu

Nemačka industrija bicikala prošle godine je ostvarila promet od 4 milijarde evra, ako se u obzir uzme i proizvodnja prateće opreme i pribora. U toj zemlji 2013. je prodato 3,8 miliona bicikala, što je nešto manje nego godinu dana ranije. Razlog za to Zigfrid Nojbeger pronalazi pre svega u prošlogodišnjoj dugoj zimi. Pored toga, ni leto 2013. nije bilo previše naklonjeno biciklistima.

Ali, ova bi godina bi mogla da bude znatno bolja. Već u prva tri meseca 2014. ta industrija je ostvarila dvocifreni porast prodaje. Traže se pre svega trkački bicikli, kao i gradski modeli, a sve bolje se prodaju i dvotočkaši sa pomoćnim elektro-pogonom koji mogu da dostignu brzinu i od 25 kilometara na sat. Tomas Kunc, direktor Udruženja nemačkih trgovaca bicikala, upravo u e-biciklima vidi velik potencijal.

Profit tek u servisu

U početku su električne bicikle kupovali ljudi koji više nisu bili u mogućnosti da voze „običan“ bicikl. Danas ih često kupuju i mlađi ljudi. „Ako, na primer, na poslu moraju da se pojave u odelu, oni mogu da dođu i biciklom, bez potrebe za tuširanjem. Dakle, prednosti takvog bicikla sve više uočavaju i ostale grupe kupaca“.

Trenutno u Nemačkoj ima 410.000 električnih bicikala, što je pet odsto više nego u 2012. Njihov udeo u ukupnom tržištu bicikala iznosi oko 11 odsto. Budući da jedan takav bicikl košta u proseku 2.000 evra, to je svakako dobra perspektiva za tu branšu.

Tome svakako treba pridodati i održavanje koje prodavac obezbeđuje i nakon prodaje. „Radionice i servisi poslednjih godina imaju sve više posla“, kaže Kunc. S obzirom na to da treba računati da će se taj trend nastaviti, firme bi trebalo da imaju na umu da će upravo radionice biti mesta za ostvarivanja profita. „To se odnosi i na određivanje cena, ali i na mogućnosti ušteda“.

Skupi bicikli – mamac za lopove

Električni bicikli su veoma praktični i kada je reč o transportu tereta. Beleži se rast potražnje iz komunalnog sektora, ali i iz pošta, kaže Nojberger. Zanimljivo je da se znatno veći broj tih bicikala prodaje u ruralnim područjima nego u gradovima. Uzrok tome leži pre svega u infrastrukturi. „Ako živite u Berlinu, u kvartu u kojem svoj e-bicikl morate svakoga dana da nosite u podrum, onda imate problem“.

Baterija može da se izvadi i ponovo napuni, ali bicikl ipak ostaje napolju. „Zato smatramo da je neophodno obezbediti mogućnosti sigurnog parkiranja, na primer na železničkim stanicama. Dakle, u boksovima gde bi bicikl mogao da se zaključa kako bismo bili sigurni da ćemo ga pronaći kad se vratimo“.

Međutim, prodaju ne usporava samo nedostatak mesta za parkiranje takvih skupocenih dvotočkaša. U maju prošle godine nemačka Fondacija za testiranje robe (Stiftung Warentest) ocenila je da je devet od 16 takvih bicikala imalo nedostatke. Proizvođač nije razumeo kritiku, kaže Nojberger, ali ta ocena izazvala je veliku nesigurnost kod potencijalnih kupaca. „Uspeli smo da pokažemo da su testovi bili nerealni i da su se zbog toga dogodila oštećenja koja se pri normalnom rukovanju ne bi dogodila“.

Umesto sudske tužbe, predstavnici te industrijske grane zatražili su dijalog sa Fondacijom. „Ako je proizvod loš – loš je, ali sada bi trebalo da se potrudimo da u testovima koji odslikavaju realno korišćenje dobijemo dobre ocene“.

Autorke: Sabine Kinkartc / Petra Švarc
Odgovorni urednik: Ivan Đerković