Na pomolu etiopsko proleće?

Delovi muslimanskog stanovništva protestuju širom Etiopije. Zahtevaju oslobađanje religijskih vođa i aktivista. 29 uhapšenih će morati da odgovara pred sudom - optuženi su za terorizam - nepravedno, tvrde demonstranti. Njih podržava Amnesti internešnel. "Pretpostavljamo da se te osobe krivično gone zbog njihovog angažovanja u mirnim protestnim pokretima", kaže stručnjak za Etiopiju Kler Beston iz Amnesti internešnela. "Videli smo da je muslimanski protestni pokret, aktivan više od 18 meseci, izložen ogromnoj represiji."

Muslimani su u pretežno hrišćanskoj Etiopiji manjina - ipak čine trećinu stanovništva. Odvajanje religije od politike je zapisano u ustavu. Međutim vlada, kritikuju demonstranti, to ignoriše. Neki muslimani su posebno ljuti na to što vlada finansijski podržava umerenu islamističku grupu "Al-Ahbaš" - kako bi u zemlji sprovela umereno religijsko obrazovanje. Osim toga vlada se umešala i u izbor osoba za najviši islamski savet u zemlji.

Protesti i terorizam

Više puta je tokom demonstracija došlo do konfrontacija između demonstranata i policije. Prema zvaničnim podacima u subotu (3.8.) je poginulo troje ljudi. Očevici i blogeri, međutim, govore o više desetina mrtvih. Etiopijska policija tvrdi da salafisti koordinišu proteste.

Vlada nadalje pokušava da muslimanski protestni pokret poveže sa terorizmom, kaže Kler Beston. "Isto pokušava i sa različitim političkim partijama i protestnim pokretima u zemlji." I politički aktivisti su, ponovo pod izgovorom da su osumnjičeni za terorizam, uhapšeni. Osnovu za takvu akciju predstavlja zakon za borbu protiv terorizma koji je stupio na snagu 2009. Za izjave koje bi mogle biti shvaćene kao ohrabrivanje na terorističke aktivnosti, predviđena je kazna i do 20 godina zatvora. Borci za ljudska prava se već godinama žale da takva široka mogućnost tumačenja zakona ograničava slobode stanovništva. Nemačka Fondacija Hajnrih Bel je iz protesta protiv zaoštrene situacije s ljudskim pravima već 2012. zatvorila svoju kancelariju u Adis Abebi.

Tračak nade

Već nekoliko nedelja i političke opozicione grupe demonstriraju protiv samovoljnih hapšenja, solidarišući se sa muslimanima. Grupa "Plava partija" zahteva liberalnu demokratiju i posebno privlači mlade ljude. Početkom juna je organizovala velike demonstracije u prestonici Adis Abebi, na kojima je učestvovalo hiljade ljudi. Iznenađenje: Za razliku od prethodnih godina vlasti autokratske države su dozvolile proteste. Demonstranti su izabrali pravo vreme, kaže Aleluja Lule sa Instituta za bezbednosne studije u Adis Abebi. "Prve demonstracije su održane nekoliko dana nakon obeležavanja 50. godišnjice Afričke unije." Vlada je dozvolila proteste kako bi izbegla skandal tokom međunarodne proslave, kaže Lule.

Ali demonstracije su se proširile i na gradove na severu Etiopije - Gondar i Desi - i tamo su bile dozvoljene. Ipak prerano je kazati da je vlada spremna na reforme, kaže Lule. Očito je bio izvršen pritisak na organizatora demonstracija. Jilkal Getnet, šefica Plave partije, u intervjuu za DW govori o anonimnim pretnjama: "Pozvali su nas sa različitih telefonskih brojeva i rekli da ne treba da kritikujemo vlast". Ali Getnet se na da zaplašiti: "Uvek smo u opasnosti, ali smo spremni na sve kako bi odbranili naša prava."

U Etiopiji je dugo bilo nezamislivo da se protestuje protiv političkog vođstva. Vlada bivšeg premijera Melesa Zenavija je 2005. nasilno ugušila proteste i time izazvala egzodus kritičara režima. Da se sada opozicija ponovo usuđuje da podigne svoj glas, jeste tračak nade, kaže posmatrač Lule.

Autori: Filip Zandner / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Željka Telišman