Na straži u „Bristolu“
20. maj 2019.
Otkucalo je deset sati i vojni penzioner Dragan Stojanović stigao je na stražu u predvorje vojnosamačkog dela beogradskog hotela „Bristol". Tu će provesti noć dežurajući da neko ne upadne u hotel, a ujutru će ga odmeniti neko od njegovih hotelskih sustanara.
I tako u krug već danima, jer od 1. maja recepcija hotela više ne radi. Većina soba je ispražnjena, zaključana i zapečaćena, jer bi hotel prema ugovoru sa Republikom Srbijom, trebalo da preuzme kompanija „Beograd na vodi" koja namerava da ga rekonstruiše u luksuzni hotel.
Međutim, u hotelu još uvek živi deset porodica koje odbijaju da napuste sobe koje su im pre skoro tri decenije dodeljene kao „privremeni smeštaj". Reč je o porodicama vojnih penzionera, koje su nakon izbijanja rata devedesetih premeštene iz drugih jugoslovenskih republika u Srbiju i smeštene u kolektivne smeštaje do rešenja stambenog pitanja.
Ali, tog rešenja i dalje nema, pa stanari odbijaju da napuste hotel. Zato je na mestu nekadašnje recepcije sada veliki transparent „Vojni beskućnici Srbije“ i pitanje „Gde su naši stanovi?". Tu uglavnom provode majske dane čuvajući objekat, jer ulazna vrata ne smeju da zaključaju. To bi, kažu, bilo uzurpiranje objekta i argument Ministarstvu odbrane da ih izbaci napolje.
Život u mraku
Tihi rat između stanara hotela „Bristol“ i Ministarstva odbrane traje već dve godine, koliko „vojni beskućnici“ žive pod pretnjom prinudnog iseljenja. Stalne službene prepiske prate promene u samom hotelu. Prvo im je u oktobru prošle godine isključeno grejanje, pa je onda prestao da radi lift, potom su jednog dana odneti svi protivpožarni aparati, a prošle nedelje im je zbog dugovanja isključena i struja i telefonske linije.
Po mrklom mraku, čak i usred belog dana, tumarali su po hodnicima, pokušavajući da ne zapnu za kutije koje stoje spremne za slučaj iseljenja. „Teško je… Ja sam operisala pet karcinoma. Moram da se odmaram na svakom spratu, a onda još ovaj mrak… To još više deprimira“, priča nam isprekidano udovica vojnog penzionera Radmila Radosavljević dok se zadihano penje uz stepenice. Usput staje kod prozora da pri dnevnom svetlu nađe ključeve, jer je u mračnim hodnicima to gotovo nemoguća misija.
Negodujući, vadi ključeve i lampu i nastavlja dalje do svoje sobe osvetljavajući put. Usput u hodniku prazan zamrzivač. To malo hrane što je u njemu bilo, kažu, morali su da bace, jer se pokvarilo.
Radmila ide do stana po drugu jaknu da se ugreje. Zimu bez grejanja, kaže, pregurali su uz pomoć grejalica, ali kako sad nema struje, ni grejalice više nisu opcija. Malo tek pomažu najloni kojima su pregradili hodnike da se zaštite od promaje.
Ovacije za struju i vodu
Zbog isključenja struje, dvadesetak stanara štrajkovalo je glađu tri dana. Uglavnom stariji i sa već ozbiljnim zdravstvenim problemima, pojedini od njih su to teško podneli. U međuvremenu ih je posetio zaštitnik građana Zoran Pašalić i obećao da će probleme rešavati po hitnom postupku.
I zaista, već dan kasnije, struja je stigla ponovo u „Bristol". „To je bila opšta vriska, žene su plakale. Zamislite posle toliko vremena odjednom zasija sve. Onda smo videli da imamo čak i toplu vodu, zamislite oduševljenje kad u 21. veku ponovo dobijete struju. Barem da možemo normalno da funkcionišemo“, prepričava Dragan Stojanović taj momenat.
Struja se vratila, ali su svi ostali problemi i dalje tu. Ministarstvo im je dalo prvu zvaničnu ponudu, ali je ona za njih neprihvatljiva.
„Evo obaveštenja koje je stiglo u petak", priča Dragiša Milenković vodeći nas do oglasne table. Njegovoj supruzi Jovanki nude smeštaj u samačkom hotelu na Zvezdari, a njemu kao nosiocu stanarskog prava daju privremeni smeštaj na Novom Beogradu. „Znači oni razdvajaju porodicu posle 43 godine. Ja ne razumem da li oni toliko ne poznaju problematiku, a imaju sve papire, da prave ovakve propuste. Moja žena je pod lekovima zbog stresa, godinu dana pred penziju“, priča Dragiša vidno iznerviran.
Rešenje na pomolu?
Problem u ponudi Ministarstva vide i u tome što im se ponovo nudi privremeni smeštaj, tako da za njih to nije rešenje stambenog pitanja, već produžetak agonije. Zaštitniku građana žalili su se i na to što se u ponudi ne navodi koji su stanovi u pitanju, već samo adresa.
Zato je Zaštitnik inicirao obilazak ponuđenih stanova. „Otvarali su nam samo jednoiposobne stanove, a kad je trebalo da se otvore dvosobni, kao nisu poneli ključ, a videli smo da su imali te ključeve“, prepričava Dragan kako je izgledao taj obilazak.
Podsećaju da kao dokaz poseduju papir da su stanovi za njih već dodeljeni. Kako su ranije pričali za DW, poseduju papir da je Grad Beograd Republici Srbiji dao 134 stana veličine od 26 do 101 kvadrata, da se reši pitanje stanara „Bristola“, a Beogradu na vodi preda hotel „oslobođen lica i stvari“. Na osnovu te odluke Grada, Vlada Republike Srbije donela je 2. avgusta zaključak da je saglasna da Grad preda stanove, te da će Republika biti upisana kao titular, a korisnik će biti Ministarstvo odbrane. Od svega toga na kraju ipak nije bilo ništa.
Zaštitnik građana sada obećava da će odmah krenuti u rešavanje svakog pojedinačnog slučaja i da će se od Ministarstva odbrane tražiti da se o svakom izjasni. „Tražićemo odgovor odmah i rešavati urgentno situaciju za ovih deset porodica", kaže Pašalić. „Tri stvari imamo da rešimo: zašto ne stanovi nego samački hotel, da li ti stanovi ispunjavaju uslove koje zakon propisuje i zašto ponovo privremeno rešenje, a ne trajno, kako bi imali pravo otkupa", rekao je Pašalić.
Stanari sada polažu sve nade u to obećanje i zahvaljuju se zaštitniku građana. Spremaju papire da ih narednih dana prezentuju njegovom pravnom timu. Kako će dalje teći pravna procedura ne znaju, ali pristaće, kažu, na svako prihvatljivo zakonsko rešenje. „Oni od nas prave razmažene idiote, ali ja bih pristao i na dvosoban stan, iako mi pripada dvoiposobni, samo da konačno nađemo svoj mir u onome što smo mi već otplatili i što nam zakonski sleduje“, zaključuje Dragan Stojanović.