Nacionalne manjine u Srbiji

Riza Halimi, jedini poslanik koalicije Albanaca Preševske doline u Parlamentu Srbije, za DW, kaže da su se nacionalne manjine u Srbiji nadale da će novim Zakonom o ministrastvima u novoj Vladai Srbije biti predviđeno i Ministartvo za nacionalne manjine jer bi to bio jasan signla da Srbija želi da se u njenim institucijama nađu i presdtsvanici nacionalnih manjina. On kaže da nije dovoljno da se ovim osetljivim pitanje bavi samo Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije:

«Praksa je u poslednjoj godini pokazala da ta Služba nije efiksna i da nema dovoljno kapaciteta da se bavi ovom osetljivom problematikom».

Međutim, sa stavom Halimija ne slaže se Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava. On, za DW, ističe da ova služba radi bolje i više nego što bi to činilo ministarstvo:

«Misliti o Ministarstvu za ljudska i manjinska prava je potpuno izlišno. Upravo zato, što da bi se ljudska i manjiska prava, u bilo kojoj zemlji, normalno štitila i unapređivala, mora postojati stručno tjelo izvrše vlasti koje će koordinirati sve sfere kroz koje se ljudska i manjinska prava ostvaruju i upravo smo to napravili mi. Prema tome, ministarsvo je potpuno nepotrebno i to bi bilo ministarstvo bez sadržaja».

Rasprava o tome da li je Srbiji potrebno i Ministratvo za ljudska i manjinska prava, započela je pre više od godinu dana kada se raspala Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Tada je, umesto tog ministarstva koje je postojalo na savznom nivou, oformljena služba koja je preuzela nadležnosti tog ministarstva. Stav tadašnje Vlade Srbije bio je da se pravima nacionalnih manjina trebaju baviti sva ministratva i da je nepostrebno da se formira posebno ministratvo koje bi pokrivalo tu oblast. Čak je i u pregovorima o novoj Vladi Srbije bilo reči o formiranju Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ali se to, ipak, nije dogodilo već se ostalo pri stavu prethodne Vlade da se tim pitanjem bave sva ministarstva.

Riza Halimi, o takvom stavu Vlade Srbije, kaže:

«Bojim se da mi, još uvek, nismo u toj situaciji da preko svih ministarstava, u redovnom postupku, imamo taj kapacitet da rešavamo osetljive probleme koji se tiču i ljudskih prava, ali naročito manjinskih prava».

Miljenko Dereta, izvršni direktor nevladine organizacije Građanske inicijative, koja se godinama bavi i zaštitom prava nacionalnih manjina, za DW, kaže da je od imena određene institucije mnogo važnije da li je ta institucija funkcionalna:

«Ono što jeste probem, zapravo, to je što druga ministarstva, kojima bi to ministarstvo trebalo da nalaže ili da ih kontroliše da li sprovode zakonske akte i obaveze, to ne rade. Pre svega, Ministarstvo obrazovanja, koje nije završilo ono što je trebalo da uradi po pitanju obrazovanja manjina na njihovim jezicima».

Riza Halimi ističe da sadašnja Služba za ljudska i maninaka prava nije sposobna da reši neke suštinske probleme i da bi ministratvo bilo mnogo efikasnije u rešavanju tih problema:

«Ne postoji neki mehanizam da za stvari koje se tiču manjina, bez obzira da li je u pitanju ministra ili neki drugi viši organ, ne može biti doneta odluka bez saglasnosti tih manjina. Drugi, po meni važan problem, je taj da nema supstancijalnog i delotvornog učešća manjina u javnom životu».

Iako tvrdi da je rad Službe za ljudska i manjinska prava do sada bio odličan, Petar Lađević kaže da razume nezadovoljstvo predtsvanika nacionalnih manjina, radom ove službe:

«Ja mogu da ih razumjem, jer stvarno je bilo zaostatka u donošenju regulative koja je bila potrebna da se donese. Mi smo sada u postupku javne rasprave o nacrtu Zakona o ovlašćenjima i izboru nacionalnih saveta i zaokruživanjem tog zakona i njegovim usvajanjem u skupštini mi ćemo sve te stvari prevladati».

Ipak, Miljenko Dereta naglašava da bi za efikasnu zaštitu prava nacionalnih manjina bilo potrebno oformiti jedno potpuno novo ministratsvo ili jednu novu instituciju:

«Mislim da je najbolje da postoji Ministarstvo za ljudska prava ili ombudsman za ljudska prava. U svakom slučaju neka institucija koja se bavi ljudskim pravima u celini, a manjinska prava su u tom kontekstu samo jedan deo tih prava. Mislim da se interesi manjinskih grupa najbolje štite, sa jedne strane, time što se manjine upoznaju sa tim pravima, a, sa druge strane, time što većina nedoživljava prava manjina kao nešto što daje ili odričući se nečega što njoj pripada, nego kao nešto što je, zapravo, znak jednakosti svih građana».