Nacionalni park Srbija 2 - Polusmak polusveta

”Maloj deci mora da se objasni ko je bio Tesla. Gomile njih ne znaju da je on bio naš najveći električar, da je razvlačio instalacije po celoj Americi, da tamo nisu mogli bojler da upale bez njega, bre!”

"A vi biste pričali deci o Tesli?”

"A što da ne? Pa nije sramota raditi sa strujom. Molim vas, i moj otac je bio elektromonter. Ja sam ponosna što je i Tesla postavljao i održavao te bandere i gromobrane. Siroma’ čovek, baš se naradio...

A nek mala deca shvate da nismo baš svi talentovani za umetnost k’o, recimo, ja. Neko mora i da rmbači za pare.”

Bio je ovo izvod iz jednog od imaginarnih intervjua sa tipičnom domaćom ”estradnom umetnicom”, preuzet iz multimedijalnog izdanja knjige ”Nacionalni park Srbija 2”, beogradskog glumca i tekstopisca Dragoljuba Ljubičića Mićka.

U razgovoru za DW Ljubičić kaže da sam podnaslov knjige - ”Polusmak polusveta”, ujedno govori o tome zašto se odlučio da napiše nastavak kultnog ”Nacionalnog parka Srbija”, koji je objavljen 1999. godine:

”Mislili smo da je 5. oktobra nastao smak sveta. I jeste, na neki način, jer u onom prvom trenutku se učinilo da je to čak i smak probisveta. Međutim, nije prošlo mnogo, a sve te vrste koje su se samo primirile i malo uvukle u neke senke i neke rupe, počele su opet da se pomaljaju. I, eto, prošlo je nekoliko godina da bi meni doprlo do prednjih režnjeva mozga šta se to, u stvari, desilo i kako bi se to moglo nazvati.”

Ljubičić primećuje da su se u Srbiji ipak desile i neke potpune promene:

”Jedino što se u stvari onako do kraja promenilo je to što je država svoje mehanizme naplate prema građanima uspostavila na švajcarskom nivou. Dakle, ovo je, gledano sa aspekta naplaćivanja, visoko razvijena zapadna zemlja. Sa aspekta servisa te države nazad prema svojim građanima, kao onima koji plaćaju, promene ni upola nisu dovoljno urađene.”

U ”Nacionalnom parku Srbija 2” primećuju se i neki novi likovi:

"Nastrani investitor ili stranvestitor/stranvestit je jedan od likova koji nisu postojali pre. Oni su čekali na rubu nacionalnog parka i onog trenutka kada je neko rekao ‘sa kupovinom odnosno prodajom počinji!’ oni su naskočili i veoma ljubazno pokupovali sve. Tu je i takozvani fini i uglađeni jako prepredeni bankar, skraćeno ‘njam-kam’, jer se hrani kamatom, višegodišnjom procentualnom biljkom i njenom starijom sestrom hipotekom."

Tu su, naravno, stari likovi, poput ”pokvarenih političara”, koji su se u međuvremenu, preobratili u ”političko-burazerske neradnike”:

”Te političare prepoznajete po tome što kažu: ‘ej, baki’, ili ‘burazeru, to ćemo da sredimo, nemaš problema, burazeru’. E, kad to čujete, znajte da ste u kandžama političko-burazerskog neradnika.”

U knjizi su i drugi "junaci" iz prvog dela "Nacionalnog parka Srbija", koji su u međuvremenu doživeli metamorfozu, poput ”gradskog seljaka”, ”prosvetnog jadnika”, ”divljeg šalterskog službenika”, ”mrkog uličnog pandura”, ”domaćeg kriminalca”, ”pokvarenog političara”, ”goluždravog penzionera”...

Metamorfozu je doživela i ”gologuza pevaljka”, koja je danas ”razgologužena prosvetiteljka”, posvećena edukaciji mlađih naraštaja:

”Ima tamo neka pesma ‘Možda spava’. To je neki pesnik Vladislav Petrović Disko. E, sad, kod mene se zove suprotno: ‘Ne mož’ da spava!’ Zato što je pesma jako veoma glasna i u vrlo jednom modernom turskom ritmu. Pa onda onaj pesnik, onaj što se zove k’o benzinska pumpa, onaj... Zmaj! Dabome, Jova Radovanović Zmaj, da!”

Dragoljuba Ljubičića Mićka smo pitali i da li možemo očekivati treći deo ”Nacionalnog parka Srbija":

”Ne daj bože da mi se desi da napišem i treći deo. Verovatno bi se zvao: ‘Nacionalni park Srbija 3 - Laku noć, prijatno...’”

I za kraj, malo rodoljublja:

”Jao, mene ubi ta moja rodoljubivost! To mi je možda i najveća mana. Ali, šta ću, taka sam - patriotalna…"