Naftna mrlja raste – katastrofa preti

Crna mrlja u Meksičkom zalivu je iz dana u dan sve veća. Nafta je već prekrila prostor veličine američke države Roud Ajlenda i kako dani prolaze ova katastrofa poprima sve veće razmere. Američke vlasti se pribojavaju da bi izlivanje nafte moglo dovesti do najveće ekološke katastrofe u istoriji. Uz sve to, američka obalska straža nije u mogućnosti ni da nadgleda situaciju pošto američki avioni C130 ne mogu da nadleću priobalno područje. Prve na udaru su obale Luizijane i Floride.

„Narednih nekoliko dana će naše obale ostati pošteđene, ali bi nafta već za vikend mogla biti blizu obale Luizijane i Floride“, procenjuje Dag Helton iz Američke obalske straže.

Ukoliko se iscurela nafta domogne oblasti kao što su zaštićene zone u kojima ima dosta ptica i šume, katastrofa neće moći da bude izbegnuta. Doduše, i najveći eksperti za sprečavanje katastrofa u svetu nemaju rešenje. Za to vreme se 1.500 metara ispod mora, iz sata u sat i dalje izliva na hiljade litara neprerađene nafte.

Odakle nafta dolazi? Na to pitanje je konačno stigao i konkretan odgovor. Američki mediji prenose da nafta dolazi iz jedne cevi direktno iz naftne bušotine. Ta prilično duga cev oštećena je prilikom eksplozije i savijena u više navrata.

Eksperiment rešava problem?

U međuvremenu stručnjaci naftne kompanije BP i izvođača radova pokušavaju da izvedu jedan težak eksperiment. Po prvi put do sada će pokušaj sprečavanja izlivanja nafte bit izveden postavljanjem šatora u obliku kupole, nedaleko od same bušotine. Teoretski bi time bilo sprečeno dalje direktno izlivanje crnog zlata.

„Nikada do sada, na tako velikoj dubini nije urađen ovakav eksperiment“, priznaje Gaj Čazan, ekspert Vol Strita za naftno tržište.

Upravo zato niko ne može ni da proceni da li će eksperiment biti uspešan. A ukoliko se to i dogodi, već sada je jasno da bi realizacije te ideje bila moguća tek za četiri sedmice. Paralelno sa tom akcijom, BP planira da napravi drugu bušotinu, kako bi umanjila pritisak daljeg izlivanja nafte. Doduše i taj projekat vredan 100 miliona dolara podrazumeva vremenski period od par meseci. Nafta će se do tada i dalje izlivati.

Autori: Ralf Zina, Vašington / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević