Naftna mrlja sve veća
11. maj 2010.
Zaposleni u Američkom meterološkom zavodu se o prilikama na terenu informišu uz pomoć helikoptera. Nadgledanjem ugroženog područja može se ustanoviti samo jedno: naftna mrlja u Meksičkom zalivu sve je veća. Katastrofa poprima sve veće razmere.
„Vetar celu akciju čini nemogućom. Jer u ovakvim vremenskim uslovima ne možemo da utvrdimo kretanje naftne mrlje“; kaže admiral Tad Alen. I direktor kompanije „Britiš petrol“ Dag Satls ocenjuje da je borba protiv širenja naftne mrlje teška. „Nastavljamo da radimo na raznim mogućim rešenjima, sve dok mrlja ne prestane da se širi“, kaže Satls.
Akcija nadležnih organa deluje uzaludno. Pokušaj postavljanja kupole od čelika koja bi sprečila dalje izlivanje nafte je tokom proteklog vikenda mora da bude obustavljen. Pri izuzetno niskim temperaturama gas i voda stvaraju kristale leda koji zapušavaju drenažnu cev kojom bi se nafta izvlačila. Nada da će to biti moguće tzv. čeličnim zvonom i dalje postoji.
Ko je kriv?
U međuvremenu, američke vlasti su okupirane raspravom o procenama štete i razmerama ekološke katastrofe. Drugim rečima, pred istražnom komisijom Kongresa biće saslušani i čelni ljudi kompanije „Britiš petrola“.
Republikanski Senator Ričard Šelbi smatra da se sve moglo preduprediti. „Ne znam gde su bili nadležni organi, ali očigledno su sve prespavali“, kaže Šelbi. Njegov demokratski kolega Bil Nelson podseća da nadležna regulatorna tela 2008. godine ublažila propise kojim se kompanijama dozvoljava omogućava eksploatacija nafte. „Zbog toga firma ’Britiš petrol’ i nije imala nikakv plan u slučaju nužde, kojim bi se reagovalo u slučaju curenja nafte. Tragično je to što je ovakva nesreća morala da se dogodi, kako bi se primenile rigoroznije mere“, kaže Nelson
Autori: Nikol Markvald, Vašington / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković