Najbogatiji štrajkači Nemačke

Lufthanza ima 117.000 zaposlenih. Trenutno štrajkuje samo 5.400 njih, ali onih nezamenjivih oko kojih se sve vrti. Obustava rada pilota sprečava 3.800 letova i pogađa 425.000 putnika. „Štrajk ovih dimenzija do sada je neviđen“, kaže Hagen Leš, stručnjak sa Instituta za nemačku privredu, koji je blizak poslodavcima. Do sada u Nemačkoj, naime, piloti nikada nisu organizovali trodnevni štrajk. „Odabrali su intenzitet koji firmi nanosi ogromnu štetu“, navodi Leš za DW.

Isplativa prevremena penzija

Iako ima tek nekoliko hiljada članova, sindikat Udruženje Kokpit ima veliku moć. Pri tome, njegovi članovi spadaju u najbogatiju radnu snagu Nemačke – početnici među pilotima zarađuju 70.000 evra bruto godišnje, da bi se plata posle godina iskustva popela do vrtoglavih 255.000 evra. Već sa 55 godina piloti mogu u neku vrstu prevremene penzije – tada dobijaju 124.000 evra godišnje, sve dok im ne počne redovna penzija. „Profesija pilota je veoma naporna zbog stalnog putovanja kroz vremenske zone i dugih radnih vremena“, kaže Markus Val iz Kokpita. „Kada se pilot oseća preopterećenim i nije više siguran da bezbedno može da upravlja avionom, onda mora imati mogućnost da ode u penziju kada to poželi“, dodaje Val.

Lufthanza, sa druge strane, uvodi program štednje, a rukovodstvu aviokompanije najviše smetaju ogromne svote koje se isplaćuju pilotima koji ne rade i čekaju penziju. Aktivni i bivši piloti čine deset odsto od broja zaposlenih u Lufthanzi. „Ali na tih deset odsto otpada 40 odsto ukupnog finansijskog volumena namenjenog onima koji idu u prevremenu penziju“, objašnjava Betina Folkers, šefica personalne službe u Lufthanzi. „Ovi troškovi su za nas veoma značajni“, dodaje ona u intervjuu Špigelu. Stoga je kompanija najavila novi kolektivni ugovor prema kojem bi u prevremenu penziju piloti mogli da odlaze najranije sa 60 godina.

To je razlog štrajka, kažu u Kokpitu. Sindikat traži i povećanje zarada od deset odsto tokom dve godine, ali to navodno nema veze sa trenutnom obustavom rada. U pregovorima poslodavca i pilota teško da može biti kompromisa. „To je da ili ne“, kaže ekonomista Leš. Jer kada se raspravlja o platama, onda dve strane mogu da se nađu negde na sredini. Kada se raspravlja o prevremenoj penziji, piloti nisu spremni na kompromise.

A vozači autobusa?

Rasprava mnogim Nemcima deluje groteskno – granica za odlazak u penziju za ostala zanimanja pomerena je na 67 godina, kriza je prethodnih godina mnoge ljude koštala posla. Uprkos tome, u Kokpitu ne vide ništa sporno u svojim zahtevima. „Mi smo sasvim obični radnici koji dobro rade“, kaže portparol sindikata Jerd Hardveg za Špigel. „Ne želimo da zarađujemo sve manje i manje samo zato što nam neko ne da novac“, dodaje on. Tako misle i njegove kolege – čak 99 odsto članova sindikata glasalo je za trodnevni štrajk. Hardveg koristi standardni argument – piloti imaju naporan posao i nose odgovornost za ljudske živote i skupe mašine.

Takva argumentacija dozlogrdila je Hajneru Torborgu, koji piše kolumnu za Menadžer magazin. Skoro svaka društvena debata – posebno kada se radi o platama – može da se dezavuiše argumentom ma svi ste vi samo zavidni. „Ali to nas ne dovodi bliže odgovoru na pitanje zašto piloti odbijaju da podele sudbinu ostalih koji u poslednje vreme moraju da stegnu kaiš“, piše Torborg. Dodaje da su i lekari u bolnicama ili vozači autobusa takođe odgovorni za ljudske živote i skupe mašine pa ipak zarađuju samo mrvice u poređenju sa pilotima.

Osmocifreni gubitak

Divovska kompanija poput Lufthanze gotovo konstantno je u svađi sa sindikatima: piloti, stjuardi i stjuardese, osoblje na zemlji – svi oni imaju zasebne sindikate i drugačije zahteve. „Problem za poslodavca je što je stalno u tarifnim pregovorima, a konflikti izbijaju često“, navodi ekonomista Leš. Arnold Vac, poslanik Hrišćansko-demokratske unije misli da i zakonodavac mora da reaguje. „Štrajk pilota u Lufthanzi naneće enormnu ekonomsku štetu. To treba da nam bude povod da razmislimo o promeni zakona“, navodi Vac za Rajniše post. Jedno moguće rešenje bilo bi da manjina zaposlenih ne može da štrajkuje – ukoliko su piloti jedini nezadovoljni kolektivnim ugovorom i zaradama, a svi ostali su zadovoljni, onda piloti ne bi imali pravo na štrajk. To bi značajno smanjilo moć malenih sindikata poput Kokpita.

Lufthanza će za ova tri dana izgubiti osmocifrenu sumu. Profit kompanije u stalnom je padu, 2010. je još iznosio milijardu evra, a prošle godine 697 miliona. Uprkos tome, odlazeći šef Kristof Franz je obećao za 2015. zaradu od 2,65 milijardi, što u ovim uslovima zvuči gotovo kao priča za malu decu. Najveći deoničari Luftnaze su američka investiciona društva Blekrok, Kapital Grup i Templton koji poseduju po pet odsto aviokompanije. Ostatak akcija je na berzi.

Autori: Andreas Beker / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković