Najbogatiji daju najmanje za siromašne

Najbogatiji procentualno najmanje daju. Vrlo su uzdržane upravo one zemlje koje bi mogle da daju poveće sume novca na osnovu svog bruto društvenog proizvoda.

„Evropa je obećala 0,7 odsto do 2015. godine. To bi predstavljalo ogromnu razliku. Možda će Evropa odista ispuniti obećanje, ali, to je tako često obećavano, pa ništa… Svi se onda pitaju - da li se ovoga puta ozbiljno misli, da li će se zaista ispoštovati?“, kaže ekonomista Džefri Saks.

Saks je jedan od savetnika u Ujedinjenim nacijama kada je reč o ciljevima razvoja u ovom milenijumu. On neumorno ponavlja da se, u stvari, jako malo traži: samo 0,7 odsto, što znači samo 7 centi na 10 dolara.

Razvoj se ne može kupiti

S druge strane, pet evropskih zemalja ne samo da je ostvarilo cilj, već ga je i premašilo: reč je o Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Holandiji i Luksemburgu. I Irska samo što nije ostvarila cilj od 0,7 odsto.

Inače, zemlje članice Evropske unije nalaze se daleko ispod granice od 0,5 procenata. Slično važi i za Sjedinjene Američke Države i Japan - obe zemlje izdvajaju samo 0,3 odsto, a zbog globalne finansijske krize, čini se da zajednički cilj postaje sve dalji.

Nije reč samo o sumi, već se postavlja pitanje, kako se novac koristi, naglašava zamenica upravnika Nemačkog instituta za razvojnu politiku Ime Šolc:

„Treći aspekat je naravno, da se razvoj ne može kupiti. I to je iskustvo koje smo stekli u 40 godina rada. Nije dovoljno samo staviti na raspolaganje novac i znanje, ako čovek ne može da se osloni na odgovarajuće motivisane partnere koji strateški delaju u zemljama u razvoju.“

Autori: Hele Jepsen / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković