Najbolji čovek za Ameriku

Kada je Linkoln 1860. godine izabran za predsednika nije se moglo predvideti da će njegov mandat obeležiti građanski rat. Vojni istoričar, profesor Krejg Sajmonds, smatzra da je taj rat bio neizbežan.

"Mislim da je pitanje ropstva u Americi bilo neka vrsta Gordijevog čvora, te da je tada samo izbijanje krize moglo da reši naizgled nerešiv problem. Verujem da je taj rat bio neophodan.“

Istoričari se slažu, da je Abraham Linkoln u tom trenutku bio najbolji čovek za Ameriku. Sajmonds smatra da od svih dosadašnjih američkih predsednika nijedan ne bi bio u stanju da tadašnja iskušenja reši bolje od Linkolna.

Dobar taktičar

Linkoln je kao predsednik bio prinuđen da u biblioteci Kongresa proučava metode vođenja rata. Na svoje generale nije mogao da se osloni. Ni Vinfild Skot ni Džordž Meklelan nisu postigli priželjkivane uspehe. Predsednik je morao da se u velikoj meri uključi u ratna zbivanja. Tek nakon što je general Ulisis Simpson Grant preuzeo kontrolu nad vojskom, situacija je počela da se menja.

Da nije bilo Abrahama Linkolna, građanski rat bi sigurno protekao drugačije. Na jugu su imali bolje generale i još jednu prednost – ratovali su na svom terenu, kaže istoričarka Doris Kerns Gudvin, poznavalac Linkolna i njegove politike. Ona kaže:

„Linkoln je vrlo brzo shvatio da mora precizno da utvrdi kada će da povuče koji potez, kako bi održao moral među vojnicima. Prvu bitku kod Bul Rana je dobio jug. Linkoln je prebrzo poslao svoje snage i nakon toga uvideo grešku. Zatim je odugovlačio s početkom sledeće bitke, kako bi bolje pripremio svoje vojnike.“

Ukidanje ropstva

Doris Gudvin kaže da je Linkoln takođe odgađao objavljivanje Proklamacije o emancipaciji. On je tim potezom nastojao da zadrži lojalnost država koje su dozvoljavale robovlasništvo, a borile su se na strani severa.

Linkolnova računica je bila tačna – jug nije bio pripremljen za dugotrajni građanski rat. Glavni komandant snaga južnih država, general Robert Edvard Li, kapitulirao je 9. aprila 1865. Prvi veliki moderni rat u svetskoj istoriji odneo je 620.000 žrtava. Ali, Linkoln je uspeo da sačuva jedinstvo nacije. Doris Kerns Gudvin kaže:

„Jedno je sigurno: da se Amerika nakon građanskog rata podelila, tada ne bi došlo do stvaranja moćnih Sjedinjenih Američkih Država. Danas bismo imali četiri ili pet država u Severnoj Americi, a SAD ne bi nikad postale ono što danas jesu – svetska sila.“