Najezda

Postoje reči kojih se čovek dugo ne seti, a kamoli da ih izgovori. Jedna od njih je najezda.

U Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika na stranici 549 reč „najezda“ objašnjena je kao napad, upad, prodiranje.

Rečnik potom navodi i primere.

„Talas fašističke motorizovane najezde prohujao je preko ovih krajeva“, tako citiraju srpski jezikoslovni akademici srpskog pisca Stevana Jakovljevića. Ali odmah i hrvatskog autora Pavla Pauša: „Prolazile su najezde pljačkaša i osvajača“.

Uzgred rečeno, vreme nastanka Rečnika bilo je srećno vreme teške ideološke, jugoboljševičke zablude zbog koje su pismeni Srbi, Hrvati i ostali teškim telepatskim represalijama bili prisiljavani da istu reč na isti način tumače, sve uz implicitno lažno priznanje da ta reč potiče iz istog jezika.

Treći primer u Rečniku je iz novinskog članka u kojem se građanstvo opominje da se očekuje najezda većih rojeva muva i komaraca.

Šta nam govori srpskohrvatska slovesnost jezika našeg maternjeg?

Govori nam da reč najezda  označava zastrašujuću navalu većeg broja ljudi ili životinja koji nam ne misle najbolje. Nadiru ili fašisti ili komarci. Neke krvopije svakako.

Doduše, Rečnik ostavlja mogućnost i figurativne upotrebe ove reči. Navodi se novinska fraza o najezdi turista na tada našu, a sada lijepu našu obalu.

Pritom ni figurativno značenje nije oslobođeno negativnih natruha. Oni navalili, a mi ne znamo šta ćemo. U trpnom smo stanju. Još jedno figurativno značenje spominje se u najtemeljnijem ovovrsnom rečniku. Najezda može biti i jak uticaj, naročito u kulturi. A primer koji Rečnik navodi pojašnjava nam kakav je to uticaj: „Govorilo se da smo mi…bez narodne svijesti, neprobuđeni, a izloženi tuđinskoj najezdi", zapisao je Ivakić Joza još pre Prvog rata.

Taj kulturni uticaj je očito bio krajnje negativno konotiran.

Naposletku, glagol najezditi – izvršiti prepad, upad – sadrži isti arhetipski supstrat: „ Naša freska bi bila uzor da nisu najezdili Turci“, zapisao je Borislav Mihajlović Mihiz.

Da sumiramo. Reč najezda u nama nužno izaziva nelagodu. U njoj su semantički sažeta sva iskustva izloženosti razbojničkim osvajačima, sve skakavcima opustošene letine, sve neprijatne gužve i sva nemoć malobrojnih spram mnogobrojnih.

Nije onda čudo da isti Rečnik izraz najeznik tumači kao pljačkaš, otimač.

Kao što rekoh, postoje reči kojih se čovek dugo ne seti. Jedna od njih je najezda. Dok pijem kafu na Banovom brdu čini mi se da na pomolu nije nikakva invazija skakavaca ili glodara, fašista, osmanskih konjanika ili pljačkaških hordi. Ali u Srbiji se nikada ne zna. Očekuj neočekivano.

I zaista, slučaj hoće da uz kafu otvorim upravo kupljeni najstariji prestonički list. I to baš na stranicu gde piše: NAJEZDA NEMAČKIH PRIVREDNIKA U SRBIJU.

Šta li će sad da bude? Hoće li delegacija iz Baden-Virtenberga predvođena subašom Vinfridom Krečmom, šinama odozdo od Hipodroma u divljem galopu uzjahati Požeškom, hvatajući svakog radno sposobnog, stavljajući mu pelene za odrasle i šaljući ga na ropski rad u neku od strašnih fabrika?

Ili ti najeznici imaju nešto još gore, nešto već viđeno na umu?

Odozdo je dokloparao samo tramvaj broj 13. Možda je i to loš znak ali nije najezda. Pogotovu ne nekakvih nemačkih privrednika. Ili nekih drugih mrskih neprijatelja.

Onda se opustim. Mora da se urednik najstarijeg prestoničkog lista malo zaneo. Učinilo mu se da ih je više. Da ih je mnogo, mnogo više. I da je neka druga godina. Neki drugi vek. Možda, i neki drugi jezik.

U podnaslovu Vučić kaže da je Nemačka ključna zemlja za nas. Celi tekst pozitivno intoniran. Samo masni, debeli naslov vrišti: Najezda, najezda, jebote! Kao u Bulajićevom filmu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android