Počinje 62. Berlinale!

Dok nemački mediji javljaju da je holivudska diva Anđelina Džoli sa sve decom i lično njenim Bredom Pitom stigla u Berlin, i pomno naglašavaju da božanstvena Endži nikada nije bila srećnija do perioda kada je snimala film „U zemlji krvi i meda“, u kome glume srpski, hrvatski i bosanski glumci, i dok verni ljubitelji filma na minus 20 noćima čekaju na karte, malo seriozniji filmski poznavaoci se bave i malo ozbiljnijim temama.

Tako urednik u redakciji kulture DW Johen Kirten smatra velikom besmislicom to što mnogi tvrde da je glavna tema ovogodišnjeg festivala prošlogodišnje Arapsko proleće. „Potresi i korenite promena u društvu treba da budu osnovne teme ovogodišnjeg Berlinala“ – u najmanju ruku je to tako formulisao direktor Berlinala Ditera Koslik. Ipak, slično se događalo i protekle godine. Ali, kada se na nekom festivalu prikaže oko 400 filmova, onda se naravno, nekolicina bavi društvenim promenama. Još samo treba da se motom festivala proglase odnosi dvoje ljudi i njihovo razilaženje, pa da se prisilno iznalaženje glavne teme pretvori u pravu farsu. Postoji li film koji ne govori o odnosu dvoje ljudi?

Hoće li doći holivudske zvezde?

Naravno da je za tako važan festival bitniji kvalitet filmova koji se prikazuju, a to se, naravno, može utvrditi tek nakon gledanja filmova. U poslednjih nekoliko godina, Koslik i njegov tim su žestoko kritikovani zbog lošeg kvaliteta velikog broja filmova u konkurenciji za glavne nagrade. Sa nestrpljenjem se čeka ovogodišnja selekcija.

Osim toga, Diter Koslik se uveliko proteklih meseci upinjao da gledaoce uveri da će se u Berlinu pojaviti velike svetske zvezde, gde je opet na prvom mestu već pominjana Džolijeva. Ipak, kritičari kažu da u glavni grad Nemačke neće doputovati najpoznatija imena. I opet se ponavlja priča od nekoliko poslednjih godina. Naime, filmske zvezde prednost daju festivalu u Kanu, a ni Holivud baš ne hrli u Berlin.

Prateći programi, retrospektive…

Sve navedeno ne mora da umanji važnost ovogodišnjeg Berlinala. Uspehu festivala doprinose debitanti, nepoznati reditelji, strani filmovi. U slučaju da su filmovi dobri. Nemački filmovi su ove godine veoma zastupljeni. Poznati reditelji srednje generacije Hans-Kristian Šmit, Matijas Glazner i Kristian Petcold imaju nove filmove. Radnja čak tri filma bavi se privatnim pričama i sukobima u porodici. Naravno, tu su i međunarodne koprodukcije u koje je uložen nemački novac, što Nemci vrlo rado svake godine podvlače. Uostalom, zajednički rad producenata iz raznih zemalja zaista jeste globalni trend. Pojam nacionalne kinematografije sve se više gubi.

Naravno da Berlinale nije jedan od najbitnijih svetskih filmskih festivala samo zbog filmova koji se bore za Zlatnog medveda. Veliki broj interesantnih filmskih ostvarenja može se videti i ove godine u selekcijama Forum i Panorama, Potom su tu i Retrospektiva, Kulinarski filmovi, Talent Campus, proslava 100 godišnjice filmskog studija Babelsberg. Nije slučajno Berlinale festival sa najvećim brojem posetilaca na svetu.

Autorka: Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević