1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Najteže je istraživačkim novinarima!

15. maj 2011.

Finansijska nezavisnost jeste osnovni problem medijskih kuća u jugoistočnoj Evropi, smatraju evropski analitičari. Njima nedostaju medijska sloboda i politička kultura.

https://p.dw.com/p/11GMS
Herstellung, drucken von Zeitungen, Zeitungsverlag, Druckerei, Endlosdruck
Foto: Illuscope

Nezavisna medijska organizacija za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beču najveći problem vidi u položaju istraživačkih novinara. Saradnik ove organizacije Oliver Vujović smatra da istraživački novinari koji se, na primer, svakodnevno bore protiv korupcije, preuzimaju ulogu i zadatke države koja bi trebalo da rešava probleme od društvenog značaja. Vujović je zadovoljan pomakom kada je reč o pružanju policijske zaštite istraživačkim novinarima u neophodnim situacijama, međutim, najveći problem i dalje vidi u sudstvu. ”Policija reaguje veoma dobro, ona štiti novinare, međutim tu nastaje jedan drugi problem, a to su sudovi. Apsurdno je da policija privede jedno lice, protiv njega sakupi dokaze i onda nakon nekoliko meseci ili čak i godina kada počne sudski proces, to isto lice bude pušteno na slobodu, iako postoje dokazi protiv njega.”

Medijski nacionalizam

epa02503235 An elderly couple looks on and some participants raise white boards symbolizing blank newspapers front-pages as hundreds of people protest against what they say is a restriction of the freedom of press during a demonstration on the Freedom Square in downtown Budapest, Hungary, 20 December 2010. The Hungarian Parliament the same evening votes on a new media law of the centre-right government. The demonstration was organized by civic people, mainly university students on social networking website Facebook. EPA/BALAZS MOHAI HUNGARY OUT +++(c) dpa - Bildfunk+++
Decembar 2010: Protesti u Budimpešti zbog spornog zakona o medijimaFoto: picture-alliance/dpa

Vujović tvrdi da se mediji u zemljama jugoistočne Evrope mogu uzeti kao pozitivan primer kada je reč o izveštavanju o nacionalnim manjinama. Međutim, istovremeno ocenjuje da je pri izveštavanju o svakim drugim grupacijama, kao što su verske ili seksualne, i dalje veoma izražen govor mržnje.

Direktor Instituta za evropsko medijsko pravo Aleksander Šojer tvrdi da i samo stanovništvo zemalja jugoistočne Evrope sve više izražava svoje nezadovoljstvo zbog sadržaja medijskog izveštavanja. ”To što mediji postaju sve više bulevarski, nije toliko velik problem. Taj problem ne želim da umanjujem, ali mnogo veći problem predstavlja to što sve više gledalaca, slušalaca i čitalaca postaju sve nesrećniji zbog nacionalističkog izveštavanja i njegove jednostranosti.”

Evropa nema rešenje

Der Sitz der WAZ-Mediengruppe in Essen, aufgenommen am Montag (10.06.2002). Die WAZ-Gruppe hat Verhandlungen um das Kirch-Kerngeschäft KirchMedia bestätigt. dpa/lnw
Foto: picture-alliance/dpa/dpaweb

Šojer smatra da bi rešenju ovog problema mogla da doprinese Evropska komisija koja delom finansira određene medijske organizacije i programe. Međutim, ni predstavnici evropskih institucija tu nemaju jedinstven stav niti neko racionalno rešenje.

Nemački poslanik u Evropskom parlamentu Petra Kamerevert to objašnjava na sledećem primeru: ”Problem su Mađarska, Rumunija, Bugarska - zemlje koje se već nalaze u članstvu Evropske unije i koje ne možemo sankcionisati za povredu osnovnih prava u oblasti medijskih sloboda. Sa druge strane, imamo zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji kojima postavljamo sve strožije uslove da bi jednog dana postali deo naše zajednice. Na taj način stvaramo sve veći jaz između onih zemalja koje su već u članstvu i onih koje to žele da postanu. Bili smo možda malo naivni kada smo mislili da takvih situacija neće biti, međutim Mađarska nam je najsvežiji primer povrede medijskih sloboda.”

”Zapadni mediji” ne ispunjavaju obećanja

Saradnik medijske organizacije za jugoistočnu Evropu Oliver Vujović smatra da ni zapadnoevropske medijske korporacije, kao što su VAC ili Bertelsman, koje su se kupovinom domaćih medijskih kuća pojavile na tržištu jugoistočne Evrope, ne mogu da doprinesu većoj demokratizaciji medijske slike. Oni dolaze sa velikim obećanjima, tipa da će ulagati u obrazovanje ili otvarati škole za novinare, međutim ništa od obećanog na kraju ne realizuju niti poštuju određene međunarodne standarde, komentariše Vujović.

Autor: Selma Filipović

Odg. urednica: I. Ivanović